Историја приватног живота у Срба (од средњег века до савременог доба) -проширивање садржаја

                                             Средњовековна епоха (Марко Поповић)

 

Оквири свакодневнице

    На дворовима владара и властеле:

Кључне речи: владар, дворско утврђење, замак, комплекс неутврђеног двора

Свакодневница владара и њихов приватни живот остају засењени разним ратним походима. На двору се, уз јавни, одвијао и приватни живот владара па их је тешко разграничити. Центар двора је била резиденција, место где је владар живео и обављао своје владарске функције. Дворови су били куће и властеле, а не само владара. Српски двор се угледао на западноевропске дворове. Владар није дуго боравио у престоничкој резиденцији, већ је често путовао, обилазио делове државе. Постојала су два модела двора – старији и млађи. Комплекс неутврђеног двора представљао је доминантан тип владарског боравишта у ранијим раздобљима средњег века. Такве дворове су имали Стефан Немања и његови наследници. Дворови великих жупана у Расу су се у почетку могли замислити као скупине дрвених кућа. Долази до појаве замкова тј. безбедног простора где се владар, у случају опасности, могао склонити. Замак се налазио унутар утврђеног града. Најсложенији пример утврђене српске владарске резиденције је двор деспота Стефана у Београдском замку(предњи двор, стамбени део, спољни двор). Боравишта властеле се нису битно разликовала од владарских дворова.

Тезе: – двор као место где се одвијао свакодневни живот владара – комплекс неутврђеног двора -замак као боравиште

Урбана резиденција – кућа у граду:

Кључне речи: градска средина, палата, митрополитски двор у београдском Доњем граду, помоћна здања

У раном раздобљу државе Немањића повремени боравак владара у урбаној(градској)  средини није био уобичајен, а у руралној(сеоској) средини за то нису постојали објекти. Повремени боравци српских владара у неким градским срединама, попут Призрена и Скопља, били су наговештаји образовања престонице у урбаној средини. Процес урбанизације почео је у дргуој половини 14. века и двор је морао бити просторно мањи од неутврђених резиденција. Двор се састојао од централног хола, велике дворане и помоћних просторија.

Тезе: – повремени боравци српских владара – процес урбанизације – изглед двора у градској средини

Путујући владар:

Кључне речи: путовање, привремено коначиште, светилишта, богата ловишта, шатор

Велики део године владар је проводио на путу, или због ратних похода или због обиласка ѕемље. Привремена коначишта владара са пратњом била су у селима дуж пута. Та села су морала да пруже гостопримство владару. Током путовања владар је обилазио и позната светилишта. Владар и пратећа властела су на тим путовањима често одлазили у области које су богата ловишта, ради забаве.

Тезе: – путовања владара – боравишта владара на тим путовањима – богата ловишта(места владаревог честог боравка)

Структура и уређење дворског комплекса – јавно и приватно:

Кључне речи: придворице, велика дворана, трпеза, библиотека, хигијена, одаје за спавање

Двор је представљао скупину више здања која су, у зависности од намене, била различито обликована. Репрезентативни делови двора су били намењени показивању и њима је придавана нарочита пажња. Стамбеном делу се придавала мања пажња. Главни садржај двора била је велика дворана, која је била превасходно јавног карактера и где се одвијао свакодневни живот. Трпеза је имала нарочито значење и њеном уређењу је придаван велики значај. Уз трпезу се налазио и трон са узвишеним местом за владара. Заједнички обед је био свечан чин и трпеза је на двору краља била раскошна. Посебна пажња посвећивана је уређењу ентеријера. Издвојени део двора чиниле су приватне одаје владара и његове породице. У дворовима широм Моравске Србије су постојале дворске библиотеке. Лична хигијена је била саставни део дворске свакодневнице. Такође, постојали су и складишни простори за залихе намирница, којих је морало бити  у довољним количинама. Дворска црква- придворица се налазила у непосредној близини двора.

Тезе: – репрезентативне одаје – приватне одаје – складишни простори за залихе намирница

Живот у средњовековном граду:

Кључне речи: град, бедем, Пургари, кнез, трговци, кућа, становници града, лечење

Град је био отелотворење узорно уређеног начина живљења, различитог од живота у руралним срединама. Урбани простор је био дефинисан градским бедемима. Када је у сутон затворе капије, град је остајао изолован од спољног света. У 13.  веку долази до постепене урбанизације. Места рударске производње су била преплављена трговцима и занатлијама. Челници приморских градских комуна су бирани на збору грађана. Градско веће се састојало од 12 чланова, а на челу се налазио кнез. Број трговаца у градовима је био у сталном порасту. Уже урбане зоне града су обухватале релативно мали простор. Мрежом улица град је био подељен на четврти,  које су касније називане махалама. Куће су најчешће грађене од дрвета. Све градске куће су биле слично грађене. Градови су се углавном снабдевали водом са оближњих извора. У градовима су често подизана свратишта за путнике. Јавним потребама служиле су пекаре, а у српским градовима продаја вина је била законски уређена. Највећи српски градови били су Ново Брдо и Сребреница. Свечане прославе су имале посебан значај.

Тезе: – изглед града – спољашност и унутрашњост кућа – популација у граду, њихова занимања и обичаји

Живот на селу:

Кључне речи: огњиште, земљорадња, сточарство, структура насеља, распоред кућа

Привреда средњевековног друштва је почивала на аграрној производњи. Највећи део становништва је био посвећен тој делатности. Становништво се делило на земљораднике и сточаре. Становник села је био у зависном положају заједно са својом породицом и земљом према поседнику тог земљишног добра. Већина сеоских домаћинстава је осим живине поседовала и стоку. Сточарско становништво су били власи. Насеља земљорадника су заснивана на подручјима са довољно обрадиве земље, углавном поред река или потока. Села су се делила на села са збијеним и разбијеним типом распореда кућа. У структури села су се налазиле куће за становање, мањи пратећи објекти за свакодневницу породице и простор за смештај стоке. Преовлађивале су полуукопане куће. Главни садржај куће је огњиште.

Тезе: – значај огњишта – аграрна производња – типови села(по распореду кућа)

Становање у средњовековном домаћинству:

Кључне речи: укућани, огњиште, ватра, софра, складиштење хране

Кућа је била средиште сеоског домаћинства. У оквиру једне породицемогле су обитавати три генерације. Центар куће је било огњиште на коме се ватра ретко гасила. Ватра је била извор топлоте и светлости. Ту се одвијао породични живот, а огњиште је имало и култно значење. У примитивнијим заједницама се седело на земљи, око хране која је била распоређена на поду. На челу софре је седео домаћин. Један део куће су укућани користили за спавање, а покривали су се кожама од животиња.

Тезе: – број укућана – значај огњишта – део куће се користи за спавање

Приватност у сеоском домаћинству:

Кључне речи: обедовање, отац, вајат, кућа, колективитет

Кућа са окућницом била је центар живота сеоске породице. Породица је представљала колектив, који су заједно обедовали  у учествовали у свако раду. Отац, глава куће, је живео са својим синовима и њиховим потомством. Отац је управљао кућом и сви су морали да га слушају. Право за издвајање из куће синови су стицали тек након очеве смрти.

Тезе: – значај куће за породицу – патријархално уређење у породици – издвајање ожењеног члана из домаћинства

Живот у монашкој заједници:

Кључне речи: монах, киновија, манастир, завет, жезло(штап игумана)

Монашки позив је највиши облик монашког живота и тај позив почива на одређеним заветима. Средњовековни монаси су имали своју свакодневницу, која се састојала од одређених обавеза, радњи и навика. Њихов начин становања, одевања и исхране је био тачно утврђен правилима, као и њихов однос према спољном свету. У српској средини највећа заслуга за организацију монашког живота припада Светом Сави. Киновија је била основни облик монашког живљења. Број монаха у киновији је био усклађен са могућностима манастира. У манастир се ступало по слободној вољи. Примањем завета монах се опредељивао за тежак животни пут. Монаси су уживали велико поштовање. Међу њима је најважнију улогу имао игуман и он је на том положају остајао доживотно и имао је велика овлашћења. Најважније звање после игумана имао је иконом. Обитавалиште монаха био је манастир. Монашко насеље било је опасано зидинама, често кружне основе и делило се на три целине: култни простор, део за становање и економску зону. У средишту се налазила црква. Приземље здања је било резервисано за економске намере. Дневни циклус богослужења је отпочињао вечерњом службом и то богослужење је било обавезно. Монаси у киновији обедавали су искључиво за заједничком трпезом.

Тезе: – ступање у манастир – посебна звања монаха – делови манастира и живот у њима

Пустињско монаштво:

Кључне речи: Карејски типик, монах пустињак, келиоти, старац( личност осведоченог духовног  ауторитета)

Пустињско монаштво је проистекло из потребе за личним духовним трагањима и индивидуалном спознајом Бога. Током средњег века често се, уз владарске манастире, подижу келије монаха пустињака. Начин живота у келији је био прописан Карејским типиком и почивао је на неколико основних правила. У келији су живела два или три монаха. Главна разлика између келиотског начина живота у оносу на киновитски јесте знатно строжи режим ( подразумевала се непрекидна молитва и пост). Начин исхране био је битан елемент живота у келији па су зато пустињаци били доброг здравља и дугог века. Пустињаци су често били у покрету и отискивали се на далека путовања. Обивалиште монаха-пустињака морало је бити удаљено од насељеног простора. Саме келије пустињака су биле веома једноставне. За стварање укупне слике о свакодневници пустињака треба имати у виду њихов начин кретања с’ обзиром на тешко приступачне пределе.

Тезе:  – основна правила живота у келији – начин исхране – изглед келије

Породична свакодневница:

Кључне речи: брак, мираз, веридба, развод брака

Појединац у породици, као носилац приватности, био је под строгим друштвеним надзором. Живот у породици почивао је на браку и у српским земљама брак је сматран предусловом за живот хришћанске породице. Основни предуслови за склапање брака били су узраст младенаца( девојке 12, младићи 14 година). Младићи и девојке били су ограничени у избору свог брачног партнера. Вољом породица, супружници су често бирани и обећавани још у раном детињству. При уговарању венчања важну улогу је имао мираз, који је девојка уносила у брачну заједницу. Пре венчања долазила је веридба. Након венчања следила је гозба, где су званице служене храном и пићем. Супружници нису били у свему једнаки, мушкарац је био глава породице. Према црквеним схватањима, брак склопљен пред Богом се није могао развести.

Тезе: – склапање брака – однос мушкараца и жена – развод брака  

За трпезом:

Кључне речи: храна, пиће, гозба, домаћин, пост, здравица

Исхрана је била један од темељних облика свакодневнице. О томе шта се јело и пило у српским земљама средњег века прва сазнања забележена су крајем 12. века. Постоје четири модела која представљају етапе развоја кухиње у српским земљама. Повод да се добро поједе и попије представљале су гозбе. На челу трпезе је седео владар, а код обичног света – домаћин. Супротност обичној исхрани је представљао пост, постило се углавном из верских разлога. Производња намирница била је у сталном порасту  због све боље обраде земље. Једне од основних намирница човека биле су житарице, од којих се правио хлеб. Осим хлеба, на трпези су биле и друге важне намирнице биљног порекла, воће и поврће. Значајан део исхране представљале су намирнице животињског порекла, а омиљено је било месо дивљачи. Осим меса, у исхрани је било доста млечних производа( сир). На трпезама је радо виђена била и риба. Велику улогу у припреми хране су имали зачини и со. О слаткишима се мало зна. Осим воде, главно пиће средњег века је било вино.

Тезе: – четири основна модела развоја кухиње -основне намирнице средњовековног човека – изглед трпезе

Спознаја света Средњовековни човек и природа:

Кључне речи: домаћи свет, дивљина, манастир, природне појаве

За разумевање менталног склопа и осећајности једне епохе битну улогу има човеков однос према породици и пространству које га окружује. Начин на који човек опажа и доживљава природу био је обликован искуством. Свет средњовековног човека био је подељен на домаћи свет и дивљину. Домаћи свет се завршава на међи села и био је под заштитом домаћих божанстава и духова. Даље од међе настајала је дивљина. Осим општих виђења света, ретка су сведочанства о личном доживљају природе. Дивљина је представљала изазов. Оснивање манастира могло би се посматрати као победа над дивљином.

Тезе: – однос према природном окружењу – лични доживљај природе – победа над дивљином ( манастир)

Живот у покрету – путовања:

Кључне речи: путовање, зарада, трговци, ходочашћа

Природна пространства била су позорница интензивног кретања. Путовали су сви друштвени сталежи, мада не у једнакој мери, а веома разнолики били су им и мотиви, као и путна одредишта. Из српских земаља ретко се путовало у удаљеније области оновременог света. Међу првим нашим већим путницима је био Свети Сава. Владари су добар део живота проводили на путу. Владарска путовања су се састојала од посета и обилазака. Припадници владајућих слојева су одлазили на службена путовања по владаревом захтеву. Са развојем средњовековног друштва све чешћи разлог за путовања била је зарада( трговци). Најраспрострањенији вид приватних путовања била су ходочашћа. Међу путницима су се ретко сретале жене, а још ређе зависно сељаштво.

Тезе: – путовања владара – путовања по владаревом захтеву – ходочашћа

Путеви и како се путовало:  

Кључне речи: пешке, јахање, запрежна кола, брод

На које ће путовање путник кренути и како ће се кретати зависило је од начина путовања и путних праваца. Могло се путовати пешке, јахањем, на запрежним колима и бродом. Сваки од ових начина имао је својих предности, али и недостатака. Путовање пешке је било најдоступније, али је било споро и заморно. Имућнији су могли да одаберу путовање јахањем, али пловила су од свих начина путовања била на првом месту. Припреме за пут, као и организација самог путовања зависиле су од намера путника , као и од њиховог социјалног статуса. Такође, проблем је био и смештај током пута. Средњовековно путовање често је било крајње неизвесно по свом исходу, због многих опасности. Лоше временске прилике могле су да успоре путовање.

Тезе: – начини на које се путовало – пловила као најбољи начин путовања – потешкоће на путовањима

Вештина ратовања и живот војника

Кључне речи: Војни поредак, 130. стр. Обавезе неборачког становништва, 130. стр. Српска средњовековна држава, 130. стр.  

Сиже :Војска је била веома значајан чинилац средњовековне Србије, с обзиром на њен геостратешки положај. Срби су важили за веома ратоборан народ који својим ратним вештинам превазилази околне народе. Војска се од доба Немањића до слома српске средњовековне државе састојала од два рода: пешадије-слабије опремљених ратника из редова простога пука и коњице-боље опремљених ратника који с временом све више добијају на значају. Најмања јединица бројала је десет војника са десетником на челу, већа педесет са педесетником на челу, а двема таквим јединицама командовао је сатник. Већа формација бројала је хиљаду војника, а њима је командовао тисућник. Током 13. века војска се све више организује у оквиру наследних посед. Уводе се обавезе градозиданија и градобљуденија.

Тезе:

  • Војска као значајан чинилац средњовековне Србије
  • Срби су важили за веома ратоборан народ
  • У доба Немањића војска се састојала од пешадије и коњице
  • Градозиданије и градобњуденије биле су важне обавезе становништва

Војска баштиника и пронијара

Кључне речи: Дворска властела, 131. стр. Војна обука ,132. стр. Потечиште, 132. стр. Борбена готовост, 132. стр. Двобој, 132. стр. Витешки турнири, 132. стр.

Баштинска војска је у средњем веку чинила основу војске. На позив владара војска је била обавезна да се окупи на месту са ког се кретало у поход. Поред обезбеђивања одеђеног броја војника обавезе властеле биле су и служење на двору и стална гарда која је чинила језгро војске и била владарева лична заштита. Властелин је за војску бирао само најбоље људе, водећи рачуна о томе да производња на имању не буде угрожена. Виши сталежи могли су да приуште бољу војну обуку. Као вид увежбавања ратничких вештина спомиње се лов, ратничке игре и двобоји.

Тезе:

  • Баштинска војска је била основа српске средњовековнхе војске
  • Обавезе властеле биле су да дају одређен број војниказа ратне походе, као и служење на двору и финансирање владареве личне гарде
  • Јавља се војна обука, која је била доступна само најбогатијима

Најамничка војска

Кључне речи: Професионална војска, 134. стр. Одсуство емотивног односа према одбрани земље, 134. стр. Владарева телесна гарда, 135. стр. Сурова свакодневница ратовања, 136.

Најамничка војска била је једина стална оружана сила, увек на располагању владару. За војевање је примана плата, а предност најамничке војске било је то што је увек била спремна за ратно дејство. Најамници су ангажовани тек после провере способности и за њих је вредело правило: што боља плата, то боља верност. Најамничке једице су од 14. века редовна појава у Србији и регрутовани су међу странцима. О њиховим животима зна се врло мало, мада се сматра да су живели слично легионарима.

Тезе:

  • Најамничка војска била је војна јединица увек спремна за ратна дејства
  • Најамници су регрутовани из страних земаља
  • За ратну службу примали су плату, чиме су представљали велико оптерећење за државну касу
  • Најамници су чинили владареву личну гарду
  • Били су верни ономе ко их је најбоње плаћао
  • О приватном животу најамника зна се веома мало

Логистичка подршка

Кључне речи: Ћелатори, 137. стр. Власи, 137. стр. Исхрана војске, 137. стр.

Такође значајан чинилац у војсци су ћелатори, који су се старали о снадбевању војске храном и осталим ратним потрепштинама. Те обавезе извршавали су Власи, трговци и становништво области кроз коју је пролазила војска. Угошћавање војске била је тешка обавеза, стога је једном одредбом Душановог законика изричито забрањено да у селу у ком је коначила једна јединица након тога буде стационирана нека друга. Такође је било забрањено пљачкање на територији сопствене државе. Војници су се хранили погачама, месом, млеком и млечним прерађевинама.

Тезе:

  • Ћелатори су били задужени за снадбевање војске најразличитијим потрепштинама
  • Угошћавање војске била је обавеза становништва територија кроз које пролази иста
  • Пљачкање на територији сопствене државе војницима је било изричито забрањено

Грађење и одбрана утврђења

Кључне речи: Градозиданије, 138. стр. Градобљуденије, 138. стр. Фортификација, 138. стр. Чин освајања, 138. стр.

У средњем веку утвђења, замкови и утврђени градови имали су велики значај, као кључна упоришта одбране. Освајањем градова губили су се и стицали поседи. Обнова и изградња нових градова била је обавеза становништва, познатија као градозиданије. Другу битну обавезу непосредно везану за систем одбране државе чинило је градобљуденије, односно чување градова и утврђења у ратним и мирнодопским условима.

Тезе:

  • У средњем веку градови и утврђења били су важни чиниоци у одбрани од непријатеља
  • Обавезе становништва биле су градозиданије и градобљуденије, то јест зидање и обнављање градова и њихово чување у ратним и мирнодопским условима

Духовно војинство

Кључне речи: Божја помоћ, 139. стр. Симбол личне поможности, 139. стр. Молитва, 140. стр. Свеци, 140. стр.

Битан чинилац средњовековних војски било је поуздање у Бога и Божју помоћ, које је давало моралну снагу. Уз војну опрему ношени су и симболи личне побожности. Веровало се да је сва војна сила безначајна ако Бог не помаже. Током одржавања окршаја у помоћ су призивани и свети ратници.

Тезе:

  • Вера у Бога била је битан чинилац српске средњовековне војске
  • У походе су ношени крстови, као и симболи личне побожности
  • Божја помоћ сматрана је најважнијим предусловом за победу

Полазак у рат и повратак из ратних похода

Кључне речи: Сабор српске властеле, 140. стр. Рочиште, 140. стр. Велики војвода, 140. стр. Унутрашња подела војске, 140. стр. Музички инструменти, 141. стр. Пљачка, 141. стр. Видари, 141. стр. Демобилисани ратник, 142. стр.

Иако је владар био врховни заповедник војске, одлука о ратном походу доносила се на сабору српске властеле и уз благослов архиепископа. Владар је по гласницима слао писмени позив за полазак у рат, одређујући време и место окупљања. Ако владар не би учествовао у походу заповедништво је поверавао великом војводи. Испред војске је у походу ношен стег, а била је опремљена и музичким инструментима. На бојном пољу, након пљачке, остало је да се покопају погинули и покупе рањени. Међу пораженима заробљавани су само заповедници, док су остали пуштани. Победници су са собом носили ратни плен и након доласка кући полагали су право на три недеље одмора.

Тезе:

  •  Одлука о ратном походу доносила се на сабору српске властеле и уз благослов архиепископа
  • У случају владаревог одсуства војно заповедништво поверавано је великом војводи
  • Победници су са бојног поља односили плен, док су међу пораженима заробљавани само заповедници

Светковина између јавног и приватног

Кључне речи: Празник, 143. стр. Празновање у сфери јавног, 143. стр. Сакрална светковина, 143. стр. Профана светковина, 143. стр. Плотска трпеза, 143. стр. Пировање, 144. стр. Црква, 147. стр. Приватни простор куће, 147. стр.

Житељи средњовековних српских земаља су доста празновали. У пракси су постојале две основне врсте светковина: сакрална, која се одвијала у храму а испољавала се кроз богослужење, обредне радње и молитву и профана, која се празновала на улицама и трговима и састојала се од игре, плеса и такмичења.

Тезе:

  • Празновање је било саставни део српске свакодневнице
  • Две основне врсте светковина биле су сакрална и профана
  • Сакрална празновања одржавана су у храмовима, а профана на улицама и у кућама

Одевање и кићење

Кључне речи: Свечана одећа, 148. стр. Свакодневна одећа, 148. стр. Каванде, контуши, гранаце, лапанци, кафтани, 150-152. стр. Инсигниолошко значење појаса, 151. стр. Скупоцена тканина, 151.стр. Кићење као исказ друштвеног престижа, 152. стр.

Сматра се да су Срби придавали велики значај одевању и кићењу, при чему се о одећи виших сталежа зна много више него оних нижих. Такође се зна да се свечана одећа за празновање умногоме разликовала од свакодневне. Одећа је коришћена као средсто изражавања друштвеног статуса. Одећа раних српских владара није се разликовала од византијске: ношена је дуга туника обрубљена златовезним тракама, преко које се носио плашт-халамида. Касније владар почиње да се одева слично ромејском цару. Властела се одевала у уске, дугачке хаљина-каванде, које су биле различито и богато украшаване. Каванде, контуши, гранаце, лапанци, кафтани су различите варијанте одора које су носили најбогатији припадници средњовњковне властеле. Важан део властеоске ношње чинио је и појас, који је поред практичне примене представљао и статусни симбол и био наследан по одредбама Душановог законика. Кићење је било важан вид показивања сталежа, присутан много више код жена него код мушкараца. Ношени су најразличитији комади накида, направљени од племенитих метала, украшени драгим камењем. Мушки накит углавном је подразумевао прстење.

Тезе:

  •  Срби су придавали велики значај одевању и кићењу
  • О одећи властеле зна се много више него о одећи сељака
  • При одевању српска властела угледала се на византијске и ромејске узоре
  • Каванде, контуши, гранаце, лапанци, кафтани су различите варијанте одора које су носили најбогатији припадници средњовњковне властеле
  • Одећа је коришћена као средство показивања имовног стања и што је појединац био богатији одоре су биле раскошније
  • Кићење је било важан вид показивања сталежа, присутан много више код жена него код мушкараца

 Болести и лечење

Кључне речи: Однос средњовековног човека према телу, 154. стр. Канонска верска медицина, 154. стр. Апокрифна верска медицина, 154. стр. Научна, световна медицина, 154. стр.

Однос средњоековног човека према телу био је хришћански, те је тело схватано као пропадљива ствар, што се нароћито истицалу у тренуцима болести. Становништво Србије сусретало се са најразличитијим болестима, од уобичајених до смртоносних. На снази су упоредо биле верска и световна медицина. Прва се састојала у читању молитва и спровођењу верских обреда озрављења, а зли дуси су сматрани узрочницима болести. Друга, световна медицина била је део оновременог европског лекарства и била је упозната са тековинама византијске и италијанске медицине.

Тезе:

  • У средњем веку тело је схватано као пропадљива ствар, неважна наспрам душе
  • Становништво Србије сусретало се са најразличитијим болестима, од уобичајених до смртоносних
  • Постојале су две врсте медицине: духовна и световна
  • Световна медицина била је упозната са знањима византијске и западноевропске медицине

Болести

Кључне речи: „Хиландарски медицински кодекс“, 155. стр. „Ходошки зборник“, 155. стр. Неизлечиве болести, 155. стр. Свакодневне болести, 155. стр. Епидемија куге, 155. стр. Карантини, 156. стр. Лепрозорији, 156. стр.

У „Хиландарском медицинском кодексу“ и „Ходошком зборнику“ помиње се мноштво најразличитијих болести, као што су куга, лепра, беснило, богиње, маларија, костобоља, несаница, жутица, сунчаница и многе друге. Најстрашније биле су епидемије куге, пред којима су лекари били немоћни. Сматра се да ју је изазивао загађен ваздух, а спас је тражен бекством у ненасељена подручја. Осим куге српско средњовековно становнишво мучиле су богиње, као и лепра од које се умирало споро и болно.

Тезе:

  • „Хиландарски медицински кодекс“ и „Ходошки зборник“ пружају мноштво података о болестима које су мучиле средњовековно живље
  • Српском становништву биле су познате болести као што су куга, лепра, беснило, богиње, маларија, костобоља, несаница, жутица, сунчаница и многе друге
  • Епидемије куге биле су честе и изазивале праве катастофе
  • Епидемије богиња и лепре биле су подједнако опасне и смртоносне

Лекови и лекари

Кључне речи: Нада за успешно исцељење, 157. стр. Лекови и лекарски савети, 157. стр. Медицински кодекси, 157. стр. Лекови од природних састојака биљног и животињског порекла, 157. стр. Приучени лекари, 157. стр. Лекарска етика, 158. стр.

У српским медицинским кодексима помињу се разни лекови и лекарски савети за лечење различитих болести, порока, као и за лепоту и негу. Највећи део лекова и препарата прављен је од природних састојака, као што су лековите траве, корење, маховина, уља, семење, млеко, месо, јаја, лој, јеленски рогови и минерали. Лекарске интервенције обављали су учени лекари, као и они приучени и неквалификовани попут бербера. Владари и валстела позивали су лекаре из Дубровника и Италије. У нашим старим медицинским списима постојало је мноштво савета који се односе на лекарску етику.

Тезе:

  • У српским медицинским кодексима помињу се разни лекови и лекарски савети за лечење различитих болести, порока, као и за лепоту и негу
  • Лекови су углавном правњени од природних састојака биљног и животињског порекла
  • У средњовековним списима пронађено је мноштво савета и препорука лекарима како да се опходе према пацијентима

Чудесна исцељења

Кључне речи: Исцелитељска моћ светаца, 158. стр. Сфера натприродног и мистичног, 158. стр. Усрдна молитва и дубока вера у Божје милосрђе, 159. стр.

Полагање руку на оболелог, инкубација, молитва, додир са светињом, помазивање уљем, умивање светом водом, егзорцизам, 159. стр. „Свети човек“, 160. стр. У случајевима када би се медицина показала неделотворно спас се очекивао од чудеса и виших сила. Уврење у чудесну исцелитељку моћ светаца било је широко распростањено у свим друштвеним слојевима. Методе ове врсте лечења сачуване су у многим проповедима и хагиографским списима, а сматра се да су оне биле следеће: полагање руку на оболелог, инкубација, молитва, додир са светињом, помазивање уљем, умивање светом водом, егзорцизам.

Тезе:

  • У случајевима када медицина не би помагала помоћ се очекивала од натприродних сила
  • Веровање у исцелитељску моћ светиње било је заступљено у свим слојевима друштва
  • Методе за оваква излечења биле су пологање руку на оболелог, инкубација, молитва, додир са светињом, помазивање уљем, умивање светом водом, егзорцизам

 Болнице

Кључне речи: Манастирске болнице, 160. стр. Велика арула, 160. стр. Карнтини, 161. стр. Медицински инструменти, 162. стр.

У средњем веку болнице су најчешће подизане уз манастире и у склопу истих. Захваљујући Стефану Немањи тај обичај установљен већ крајем 12. века и одржао се за владавине Немањића. Наиме, у Србији су постојала сва типа болница: једне за монахе оболеле од уобичајених болести и друге за болеснике који болују од неизлечивих болести, каква је била она у Дечанима и Раваници. Специјалне установе за оболеле од заразних болести-карантини били су подизани изван манастирских зидина.

Тезе:

  • Средњовековне болнице најчешће су се налазиле у склопу манастира
  • У Србији су постојала сва типа болница: једне за монахе оболеле од уобичајених болести и друге за болеснике који болују од неизлечивих болести, каква је била она у Дечанима и Раваници
  • Подизане су и специјалне установе намењенеонима који болују од заразних болести, карантини

Сусрет са смрћу

Кључне речи: Тренутак упокојења, 163. стр. Припрема за смрт, 164. стр. Надгробни натписи, 164. стр.Мотив предосећања сопствене смрти, 164. стр. Ритуалне радње, 165. стр. Исказивање жалости, 166. стр.

Гроб као место додира са оностраним светом, 169. стр. У средњем веку смрт није сматрана за непријатност, крај живота, већ као почетак новог вечног живота у Христу. Припрема за смрт била је једна од суштинских обавеза правог хришћанина, стога се на време требало одредити гробно место, које се најчешће бирало уз света места. Битан чин умирања била је спознаја скоре смрти, коју самртник објављује својим ближњима, опраштајући се од њих, молећи их за опроштај и дајући им свој благослов. Пред наступање смртног часа покојник би легао или био положен на земљу или лежај, а обред сахрањивања започео би непосредно након смрти. Тело нипошто није остављано само. У руралним срединама чување покојника подразумевало је и низ ритуалних радњи. У оквиру обреда сахрањивања било је и исказивање жалости. Након опраштања од покојника следило је опело. Након сахране гроб и гробно место постајали су место меморије и додира са умрлим и оностраним светом.

Тезе:

  •  У средњем веку на смрт се није гледало као на крај живота, већ као на почетак новог, вечног живљења
  • Срби су се припремали за чин смрти у хришћанском духу
  • Гробно место представљало је место одакле би покојник требало да крена на пут ка Богу, зато се гледало да оно буде што ближе светињи
  • Битан чин умирања био је спознаја смртног часа, давање благослова, као и таржење опроштаја
  • Жаљење за покојником и опело били су неизоставан део сахране
  • Гроб је сматран за место додира два света и комуникације међу њима

У освит новог доба  ( Мирослав Тимотијевић)

Геополитички оквири приватног живота

Кључне речи: Културни модел, 172. стр. Губљење континуитета успостављених вредности, 172. стр.

Геополитички оквири свакодневног живота Срба у новом веку умногоме се разликовао од онога у средњем. На просторима балкана и Паноније на нови век се није гледало оптимистично.

Тезе:

  •  Појављују се разлике у начину живљења
  • На нови век се у Србији не гледа оптимистично

Нови век

Кључне речи: Прелазак у савремено доба, 175. стр. Техничке иновације, 175. стр. Рани и позни средњи век, 175. стр.Две велике политичке силе, муслиманска и хришћанска, 176. стр.

Крај средњег и почетак новог века у оквирима српске историје могуће је схватити као временски период пропадања српских средњовековних држава и постепеног надирања Османског царства, који се одвијао током друге половине 15. и првих деценија 16. века. Крај новог века одређен је техничким иновацијама које указују на процес модернизације Краљевине Југославије и низ проблема условљених модернизацијом. Сматра се да се нови век може поделити на рани и позни.

Тезе:

  • Прелазак у нови век у Србији је обележило пропадање средњовековних држава и продор Турака
  • Нови век са собом доноси нове идеје, као и процес модернизације
  • Извршена је подела новог века на рани и позни

Срби у новом веку

Кључне речи:

Чешће помињање српског имена, 177. стр.Етничко питање у другом плану, 178. стр. Пећка патријаршија, 178. стр. Власи, 181. стр. Национална интеграција, 181. стр. Стварање националне државе, 181. стр. Време сеоба, 182. стр.

Национална историја Срба у средњем веку остаје у другом плану до формирања српске самосталне државе и аутокефалне цркве. Уобличавање српског верског и националног идентитета одвијало се преко цркве. Из тог разлога њихов национални идентитет остаје нејасан све до времена националне интеграције и стварања националне државе, на шта је у великој мери утицао и значај који је придаван регионалним идентитетима. Процес националне интеграције Срба одвија се у средњем и новом веку у оквиру традиције и регионалног наслеђа.

Тезе:

  • Национална историја Срба у средњем веку остаје у другом плану до формирања српске самосталне државе и аутокефалне цркве
  • Срби су верски и национални идентитет градили уз помоћ цркве
  • Процес националне интеграције Срба одвија се у средњем и новом веку у оквиру традиције и регионалног наслеђа

 Приватни живот у новом веку

Кључне речи: Свест о личном идентитету, 182. стр. Градско становништво, 183. стр. Подела на јавно и приватно, 183. стр. Разлике међу становништвом, 183. стр.

Приватни живот у новом веку проблематизује се као развој свести појединца о личном идентитету, и односа према властитој приватности, који почиње у средњем веку, а који се у новом веку мења под другачијим друштвеним околностима. На почетку новог века развија се свест о колективном идентитету, која на крају позног новог века прераста у свест о индивидуалном идентитету. Јачање свести о властитој личности открива сложену структуру односа приватног и јавног живота у оквиру свакодневице, који се прелама у породичним односима. Сложена структура друштвености у новом веку доводи до поделе становништва на градско и сеоско, и на богато и сиромашно.

Тезе:

  •  Приватни живот у новом веку обележио је развој свести појединца, као и грађење односа према властитој приватности
  • Долази до поделе становништва на сеоско и градско

Доминирајући и подређени менталитет

Кључне речи: Уклапање у различите културолошке моделе, 184. стр. Степен репресије, 185. стр. Систем контроле, 185. стр. Реформе и танзимати, 185. стр. Превазилажење подређеног менталитета, 186. стр.

Живот Срба у новом веку одређен је геополитичким оквирима различитих културних модела у које су се уклапали на основу културних, верских и политичких профила ових модела. Целокупан живот Срба у новом веку, јавни и приватни, конституише се на основу доминантног утицаја муслиманског Отоманског царства, или католичке Хабзбуршке монархије према свим мањинским заједницама, укључујући и Србе. Подређени менталитет одређиван је на основу доминирајуће државне и верске норме доминирајуће групације, као и на основу добровољне тежње појединих групација да се прилагоде доминирајућој средини у јавној и у приватној сфери. У асимилацијиподређених заједница степен прилагођавања разликовао се од потпуне асимилације до свесног пружања отпора. Процес прилагођавања такође се разликовао у граду и на селу. Однос између доминирајуће и подређене групације у Хбзбуршкој монархији починје да се мења крајем 18. века, док у Отоманском царству промене започињу тек у 19. веку. Оснивање Кнежевина, а затим Краљевине Југославије омогућило је превазилажење подређеног идентитета и одредило даљи ток формирања националне историје Срба. Српски колективни и национални идентитет током 19. века и даље се састојао из више регионалних и локалних колективних идентитета, обједињених заједничким идеалима.

Тезе:

  • Целокупан живот Срба у новом веку, јавни и приватни, конституише се на основу доминантног утицаја муслиманског Отоманског царства, или католичке Хабзбуршке монархије према свим мањинским заједницама, укључујући и Србе
  • Живот Срба сводио се на прилагођавању владајућим нацијама
  • Присутни су различити степени прилагођености: од потупног стапања са доминирајућима до свесног пружања отпора истима
  • Однос између доминирајуће и подређене групације у Хбзбуршкој монархији починје да се мења крајем 18. века, док у Отоманском царству промене започињу тек у 19. веку
  • Оснивање Кнежевина, а затим Краљевине Југославије омогућило је превазилажење подређеног идентитета и одредило даљи ток формирања националне историје Срба

Срби у Османском царству

Кључне речи: Шеријат, 187. стр. Зима, зимије, 187. стр. Канун, 187. стр. Османска државна организација, 188. стр.

Исправан начин живота у Османском царству сводио се на поштовање шеријатског права, заснованог на идеологији апсолутне подређености немуслиманског становништа у свим сферама живота. Упоредо са муслиманском државном организацијом постојала је и хришћанска, организована у оквиру система кнежева и оберкнежева, законски призната као подређена муслиманској. Тезе:

  • Живот у Османском царству сводио се на поштовање шеријатског права
  • Хришћанско становништво било је апсолутно подређено
  • Упоредо са муслиманском државном организацијом постојала је и хришћанска, организована у оквиру система кнежева и оберкнежева
  • Српске организације биле су подређене муслиманским

 Срби у Хабзбуршкој, Аустроугарској монархији

Кључне речи: Заштитне дипломе и привилегије, 189. стр. Војна граница, 189. стр. Statuta Valachorum, 189. стр. Провинцијал, 190. стр.

Статус Срба у Хабубзуршкој царевини, као композитној монархији, зависио је од простора који су насељавали. Друштвена организација српског становништва у Хабзбуршкој монархији бија је одређена и борбом за укључење целокупног становништва одбеглог из Отоманског царства у феудални систем Хабзбуршке монархије.

Тезе:

  • Статус Срба у Хабубзуршкој царевини, као композитној монархији, зависио је од простора који су насељавали
  • Нешто привилегованије било је становништво насењено у пограничним областима, такозвани граничари
  • Присутна је борба Срба за укључење у хабзбуршки феудални систем

Срби  у Кнежевини, Краљевини Србији

Кључне речи: Државни чиновници, 191. стр. Укидање феудалних односа, 191. стр. Пописи становништва, 192. стр. Култура приватног живота, 192. стр.

Основ за промену јавног и приватног живота у новооснованој држави био је укидање феудалних односа. Тежња државе за унификацијом текла је уз сталне тешкоће, тако да су се све до крај 19. века задржале регионалне варијанте сеоског живота.

Тезе:

  •  Укидање феудалних односа било је основ за промену начину живота
  • Тежња државе за унификацијом текла је уз сталне тешкоће, тако да су се све до крај 19. века задржале регионалне варијанте сеоског живота

 Градска насеља у Османском царству

Кључне речи: Степен аутономије, 192. стр. Унутрашњи промет, 193. стр. Урбано формирање насеља, 193. стр. Паланка, хисар, кале, 194. стр. Варош, касаба, сахер, 194. стр. Џемат хришћана и муслимана, 194. стр.

Важне елементе за разумевање друштвеног живота представљају градови и државе, као самосталне целине са различитим степенима аутономије. Период новог века представља време урбанизације оријентално-балканског типа. Градови су у Османском царству били политички, културни и религијски центри државе. Власт у градовима била је у рукама муслимана, док су хришћани и Јевреји били у подређеном односу према њима.

Тезе:

  • Период новог века представља време урбанизације оријентално-балканског типа
  •  Градови су у Османском царству били политички, културни и религијски центри државе
  • У градовима је углавном живело муслиманско становништво
  • Степен исламизације био је већи у градовима него у селима

 Градска насеља у Хабзбуршкој, Аустроугарској монархији

Кључне речи: Статус слободних комунитета, 199. стр. Норма, 199. стр. Магистрат комунитета, 199. стр. Право грађанства, 200. стр. Новчана глоба, 201. стр. Контрибуенати, 201. стр.

Композитна структура Хабзбуршке монархије условила је разноврсну структуру градских насеља. Правила грдских управа утицала су на уобличавање грађанског менталитета међу представницима српских ентија у Хабзбуршкој монархији. Осамостаљивање институција верских и занатлијско-трговачких делатности постаје основ успона српског грађанства, што се одражава на уобличавање њиховог идентитета у оквирима доминирајуће католичке средине.

Тезе:

  •  И у Хабзбуршкој монархији Срби су се налазили у подређеном положају, иложени покатоличавању
  • Осамостаљивање институција верских и занатлијско-трговачких делатности постаје основ успона српског грађанства, што се одражава на уобличавање њиховог идентитета у оквирима доминирајуће католичке средине

 Градска насеља у Кнежевини, Краљевини Србији

Кључне речи: Еснафске уредбе, 203. стр. Оснивање нових градова, 204. стр. Београд као престоница, 205. стр. Придошлице из унутрашњости, 206. стр.

19. век је доба повећања политичких слобода и укидања кметсва, као и смањење броја градова као последица одласка Турака. Становништво се враћа пољопривреди, занатство замире. За време прве владавине Милоша Обреновића једна од најнапреднијих вароши био, док је Ужице било потпуно разорено устанцима и ратовима. Међу градовима предњачио је Београд, који је и постао престоница средином 19. века. Досељавање њуди са ниским материјалним стањем у престоницу условило је подизање јефтиних оскудних кућа и пораст заразних болести.

Тезе:

  •  19. век је доба повећања политичких слобода и укидања кметсва, као и смањење броја градова као последица одласка Турака
  • Градови се враћају на нижи степен развијености, што ће први покушати да промени Милош Обреновић
  • Београд постаје престоница и предњачи у развоју

                                   У освит новог доба(Мирослав Тимотијевић)

Приватни живот појединца

Кључне речи: Оквири породице и приватне заједнице, 207. стр. Рађање индивидуалне свести, 208. стр. Однос према чувању здравља, 208. стр. Саосећање, 208. стр. Нова схватања, 208. стр.

Током целог новог века појединац доживљава себе као двојност састављену из тела и душе. Борба за опстанак један је од елемената грађења индивидуалне свести, стварање властите слике о себи и својој судбини, јавном и приватном животу. Телу, које је у средњем веку представљало трошну и пролазну ствар, сада се придаје много више пажње, води се рачуна о здрављу и продужетку живота. Брига о свом телу повлачи и промене односа према телима других, те се све чешће помаже убогима и сиромашнима.

Тезе:

  •  Борба за опстанак један је од елемената грађења индивидуалне свести, стварање властите слике о себи и својој судбини, јавном и приватном животу
  • Јавља се другачији приступ сопственом телу, повећава се нега и брига о хигијени
  • На смрт се другачије гледа, те се води рачуна о продужетку живота
  • Јављају се промене и у односима према другима
  • Обавезна је помоћ сиромашнима и убогима

Одевање, статус, идентитет

Кључне речи: Потврда друштвеног статуса одећом, 209. стр. Строге поделе у одевању, 210. стр. Разлика између јавног и приватног, 210. стр. Разлика између села и града, 210. стр. Мала количина одеће, 213. стр.

У раном новом веку одећа није била израз властите личности, већ одраз припадности одређеномм сталежу који је био јасно нормиран и чије би непоштовање било кажњаван. Основе одевања најбоље се посматрају кроз два модела: јано и приватно, село и град. О свакодненој одећи мало се зна, док је свечаној одећи поклањано много више пажње. У Османском царству током 16. века уведене су строге одредбе о одевању, којима се муслиманском становништво разликовало од немуслиманског, а које су укинуте тек у 19. веку. Такве разлике у Млетачкој републици и Хабзбуршкој монархији нису постојале. Црквена и школска правила заговарају скромну, ненаметњиву, чисту и уредну одећу. Количина одеће коју је појединац поседовао није била велика, а одећа се носила веома дуго, чак се и наслеђивала. Тек је прихватање моде довело до нешто брже промене одеће. Свечана граска одећа била је раскошна, а на цени су биле бунде, шешири, чизме и раскошни појасеви. Свакодневна одећа била је много скромнија, а чиниле су је кућне хаљине, кецеља, кућних капута. У сеоским средина ношена је одећа која се правила у оквиру домаћинства.

Тезе:

  • У раном новом веку одећа није била израз властите личности, већ одраз припадности одређеномм сталежу који је био јасно нормиран и чије би непоштовање било кажњаванo
  • Појављују се разлике у јавном и приватном одевању
  • У Османском царству одевање муслиманског и немуслиманског становништва се разликовало, док у Хабзбуршкој монархији те разлике нису биле толико приметне
  • Црквена и школска правила заговарају скромну, ненаметњиву, чисту и уредну одећу
  • Количина одеће коју појединац поседује је мала
  • Одећа се носила читав живот и наслеђивала се
  • . Свакодневна одећа била је много скромнија, а чиниле су је кућне хаљине, кецеља, кућних капута

 Украшавање

Кључне речи: Приватна ствар, 217. стр. Наслеђивање накита, 218. стр. Породични капитал, 218. стр. Кицошлук, 220. стр.

У Османском царству хришћанским женама било је забрањено да се ките, да иду гологлаве и да дотеране излазе у јавност. Упркос томе припаднице богатих породица поседовале су веома скупоцене комаде накита. У Хабзбуршкој монархији накит је сматран делом породичног капитала, наслеђивао се по мушкој, а понекад и по женској линији. На основу портрета могу се издвојити разлике између кићења младих, жена у зрелом добу и старијих жена. Ни мушкарци нису много заостајали у кићењу, те је Карађорђе за време Првог српског устанка био приморан да исто и забрани.

Тезе:

  •  Упркос забранама хришћанске жене у Османском царству поседовале су велике количине скупоценог накита
  • У Хабзбуршкој монархији накит је сматран делом породичног капитала, наслеђивао се по мушкој, а понекад и по женској линији
  • Постоје разлике у начину кићења младих, зрелих и старих жена
  • Мушкарци су се такође китили, најчешће прстењем

 Модирање и кокетовање

Кључне речи: Мода, модни часописи, 221. стр. Кројачице, 222. стр. Женска борба за једнакост, 223. стр. Призвук еротике, 224. стр. Кибицфенстери, 224. стр.

Током 18. века појављује се мода, која се пропагира преко илустрованих магазина. Она условљава постепен нестанак сталешких разликау одевању. Модни центар био је Беч. Склоност ка праћењу моде јавља се у свим социјалним структурама и потискује раније обичаје да се одећа носи током читавог живота и оставља у аманет. Традиционални кројачки цехови нису могли да се привикну на убрзане промене, стога се у градовима често појављују стране кројачице. Жене на моду гледају као пут за ослобођење од патријархалниг стега, личну афирмацију и начин да се допадну мушкарцу. Мода је извела жену из приватне сфере у јавну. Начин комуникације жена се такође мења, оне почињу да кокетују, да своме говору дају призвук еротичности. Кибицфенстери најбоље илуструју увођење овог вида изражавања у јавни живот. Крајем 18. века одећа добија симбол националног идентитета и политичко значење. Поједине жене се у 19-ом веку боре за равноправност полова при одевању.

Тезе:

  • У 18. веку појављује се појам моде, а пропагира се преко модних часописа
  • Беч постаје модни центар
  • Интересовање за моду јавља се у свим друштвеним сталежима
  • Жене на моду гледају као пут за ослобођење од патријархалниг стега, личну афирмацију и начин да се допадну мушкарцу
  • Начин комуникације жена се такође мења, оне почињу да кокетују, да своме говору дају призвук еротичности
  • Појављују се и кибицфенстери

Сексуалност

Кључне речи: Еротске песме, 225. стр. Жена као невина и несвесна жртва, 227. стр. Ванбрачна деца, 227. стр. Прељуба, 228. стр. Прела и посела, 229. стр.

О сексуалном животу наших предака највише говоре еротске песме, где оне старије одишу директном, сировом сексуалчношћу сконцентрисаном на тело, док је у оним новијим сексуални нагон софистициран, алузиван, са сексуалним мотивима. Чување женске части сматрано је моралном вредношћу, за шта су били задужени отац и брат. На сексуалност мушкараца и жена гледано је различито, јер су мушкарци увек сматрани напасницима, а жене невиним жртвама. Рађање вамбрачне деце било је забрањено, но и поред свих забрана било је много таквих случајева. Тада би се трудноћа крила, а дете најчешће оставњано или убијано, те је морао бити издат закон којим би се овакви злочини кажњавали, како би се спасили животи деце. Ни прељубе нису биле ретке и преко њих се тешко прелазило. Такође је чест случај да су мушкарци у домаћинствима без жене ступали у сексуалне односе са служавкама.

Тезе:

  • Еротске песме, које нам говоре највише о сексуалном животу Срба, могу се поделити на старије и новије
  • Чување женске части сматрано је моралном вредношћу, за шта су били задужени отац и брат
  • . Рађање вамбрачне деце било је забрањено, но и поред свих забрана било је много таквих случајева
  • Прељубе, као и случајеви да мушкарци спавају са слушкињама били су чести
  • На сексуалност мушкараца и жена гледано је различито, јер су мушкарци увек сматрани напасницима, а жене невиним жртвама

Пороци

Кључне речи: Пут спасења, 230. стр. Искушења, 230. стр. Алкохолизам, коцкање, проституција, 231. стр. Казне прописане црквеним судом, 233. стр.

Црква је још у средњем веку установила јасан пут спасења, који се састојао у разликовању врлина и порока. Ово схватање пренело се и у раздобље новог века. Насупрот цркви стајао је живот са бројним искушењима. Један од највећих порока приписиван нашем народу било је пијанство, а Словени су били познати као народ склон алкохолизму. Жене су много ређе затицане у алкохолисаном стању. О проблемима порока бринуле су црква, држава и породица. Коцкање, где је картање било најпопуларније такође је сматрано широко распрострањеним пороком, који се неретко завршавао тучама, двобојима и губљењем породичне имовине. Псовање и певање непристојних песама такође је сврставано у пороке, као и проституција.

Тезе:

  • Црква је сматрала да спасење почива у јасном разликовању врлина од порока
  • Алкохолизам, коцкање и проституција били су међу Србима најзаступљенији пороци
  • О проблемима порока бринуле су црква, држава и породица

 Болести и лечења

Кључне речи: Страх од душевних болести, 236. стр. Веровање у чудотворна исцељења, 235. стр. Подршка породице, 240. стр.

Верска и световна схватања болести и излечења често су се преплитала, а однос према њима бирао је сваки појединац. Веровало се да су болести Божја казна, а излечење се тражило у молитвама и другим чудотворним средствима, чак и у позном средњем веку. Докторске захвате вршили су често и приучени људи и бербери. Највећи страх изазивале су душевне болести. Болесник је најчешће био у постељи, окружен породицом, родбином и пријатељима. Болест је сматрана јавним проблемом, те су о болесницима бринуле цеховске заједнице, црквене и градске општине.

Тезе:

  • Верска и световна схватања медицине су се преплитала
  • Веровало се да су болести Божја казна, а излечење се тражило у молитвама и другим чудотворним средствима
  • Највећи страх изазивале су душевне болести
  • Болесник није никада остављан сам, а подршку су му прожали пријатељи и породица
  • Болест је сматрана јавним проблемом, те су о болесницима бринуле цеховске заједнице, црквене и градске општине

Смрт и сахрана

Кључне речи: Смрт као приватна и јавна,индивиидуална и колективна 242.стр Илија Карапанџа 242.стр Тестамент, 243.стр ars moriendi“,  244.стр „Жалосне хаљине“  ,246.стр ,,Привилегије православне цркве“, 247.стр

У овом делу говори се о смрти и сахрани као јавном и приватном, као и о индивидуалном и колективном догађају. Тадашњи обичаји нису се много разликовали од данас присутних обичаја. Након смрти на гроб покојника излазило се након четрдесет, а затим након годину дана. За умрлом особом људи су, не само жене, бећ и мушкарци, носили црну одећу, која је тада доста коштала. Упознајемо се са ставкама тадашњих тестамената који су били привилегија имућнијих људи. Посебну пажњу привлачи идеализовани образац монашке смрти „ars moriendi“, који је применио Јован Рајић. У Хабзбуршкој монархији сахрана је представљала нехигијенски обичај, који је Марија Терезија покушала да сузбије.

Тезе :

  • Посматрање смрти као јавног,приватног,колективног и догађаја
  • Појава тестамента као последње жеље болесника
  • Идеализовани образаз монашке смрти,примењен код Јована Рајића
  • Ношење  ,,жалосних хаљина“ за умрлима
  • Укидање нехигијенских обичаја приликом сахрана у Хабзбуршкој монархији

Приватно сећање

Кључне речи : Кандило, 250.стр Књига ,249.стр Надгробне плоче,251.стр ,,Вечни календар“,Захарије Орфелин 253.стр

Након смрти, човека није памтило много људи, заправо памтило га је једно, највише два колена. Ово је разлог зашто се приватно сећање из приватне  усмерава ка јавној сфери. Такође ово представља и разлог дизања раскошних надгробних плоча и поклањања разних поклона цркви (књига најчешће). Све то људи су радили да би остали у што дужем и што бољем сећању.

Тезе :

  • Усмеравање личне меморије ка јавности
  • Заборављање људи од стране ближњих врло брзо након смрти
  • Дизање раскошних надгробних плоча,ради што дужег сећања

Писање и преписивање

Кључне речи : Богословске и богослужбене књиге,254.стр Песмарице,255.стр ,,Ђачке поџепнице “ ,255 .стр Ормари за писање,256.стр Перо,256.стр Мастионица,256.стр

Током раног новог века , као и у средњем веку писање и читање представља привилегију монашке средине и имућнијег слоја грађана. Књиге су биле скупе, па је преписивача било много. Најчешће су се преписивале књиге за богословске и богослужбене потребе, па је зато у манастирима постојао велики број преписивачких радионица. Осим интелектуалаца, писањем су се бавили и други људи, а највише ђаци и студенти. Забрана писања сматрана је ускраћивањем личне слободе.

Тезе :

  • Преписивање богословских и богослужбених књига
  • Мала доступност књига,због њихове скупоће
  • Велики број преписивачких радионица у манастирима
  • забрана сећања-ускраћивање личне слободе

Приватна преписка

Кључне речи : Вечерње писмо, 258.стр Поштански папир, 260.стр „Писмо Харалампију“ ,Доситеј Обрадовић 260.стр Поштански дан, 261.стр

У раном новом веку приватна преписка једва да је и постојала, док се за 18. век може слободно рећи да је век приватне преписке. У почетку су писма била формалана, о чему сведочи обимна преписка између карловачких митрополита. Одмицањем деценија у садржај писма се све више уносе приватне чињенице, док је формалност занемарена. Приватних писама највише је било међу женама , чији су мужеви нили на службеном путу. Писма су имала и литерарну форму ( „Писма Харалампији“ Доситеј Обрадовић). Писма су се адресирала на латинском, немачком и црквенословенском језику. У данашње време писма се не користе, иако је њихова функција у средњем и новом веку била вишеструка. Њих у савременом добу, као и многе друге ствари замењују виртуелне.

Тезе :

  • 18.век -век приватне преписке
  • Формална и приватна писма
  • Крајем 18. века писма добијају и литерарну форму
  • адресирање писама на латинском,немачком и црквенословенском језику

Дневници

Кључне речи : „Јаничареве успомене“ ,264.стр Симеон Пишчевић,266.стр Просветитељске намере ,267.стр „Мемоари“ ,Прота Матеја Ненадовић  267.стр

Ова литерарна форма појављује се у србији крајем 15., почетком 16. века са „Јаничаревим успоменама“ Константина Михаиловића. Садржаји мемоара и аутобиографија били су различити. У неким мемоарима  ређани су само догађаји појединаца без имало личног утиска (нпр. Јосифа Јовановића), док су неки мемоари у потпуности одисали интимом (нпр. Симеона Пишчевића), док је аутобиографија Доситеја Обрадовића одисала његовим просветитељским начелима. Такође постоје и примери мемоара који у први план стављају политичке идеје. Прави пример за то су „Мемоари“ Николе Христића.

Тезе :

  • Појављују се крајем 15.,почетком 16.века ,,Јаничаревим успоменама“
  • Различити садржаји мемоара и аутобиографија
  • Просветитељске и политичке идеје у аутобиграфијама и мемоарима

Сусрет с књигом

Кључне речи : Руска богословска књига,268.стр Стицање благонаклоности,269.стр Естахолошке побуде,269.стр

У раном новом веку штампане књиге представљале су драгоценост и реткост. Највише су се штампале богословске књиге, поготово руске које су представљале симбол православља. Као такаве оне се нису читале, већ им се указивало поштовање. Богословне књиге даровале су се из разних разлога. Да би се неком указало поштовање, стекла нечија благонаклоност, али и да би се нешто сазнало и научило.

Тезе :

  • Књига као драгоценост и реткост
  • Руска књига као симбол православља
  • Указивање поштовања књигама
  • Даривање књига из разних разлога

Читалачка публика

Кључне речи : Свештеници, 270.стр Житија, 271.стр „Буквица“ ,Доситеј Обрадовић 272.стр Књижаре, 272.стр Часописи ,273.стр Зимске ноћи, 273.стр „Христоитија“ ,Доситеј Обрадовић 273/274.стр Љубавни романи, 274.стр Дечији часописи(„Невен“Јован Јовановић Змај) 275.стр

Крајем 17. почетком 18. века читалачку публику чинила су свештена лица и имућнији грађани, тј. они који су себи могли приуштити књигу. Како је време одмицало обим читалачке публике био је све већи. Он се прво проширио на мушкарце , да би почетком 19. века појавом љубавних романа захватио и женску публику. У почетку књиге су се читале наглас, у породици, или у групама, да би појавом романа  читање постало приватност појединца. Током почетка 19. века појављују се прве српске читаонице у градовима Хабзбуршке монархије.

Тезе :

  • Крајем 17. и почетком 18. века читалачку публику чинили су свештеници и имућнији грађани
  • Читање књига наглас међу више људи
  • Појавом љубавних романа читалачкој публици придружују се и жене
  • Почетком 19.века долази до отварања српских читаоница

Приватни живот у породици

Кључне речи : Колективни и приватни идентитет, 276.стр Хијерархија породице, 276.стр Распусан писма ,277.стр „Карађорђев законик“, 278.стр „Уредба о браку у седам тачака“, 279.стр

У новом веку појединац је разапет између колективног и приватног идентитета унутар породичне заједнице. Ово балансирање биће битан елемент уобличавања и развоја приватног живота. На почетку колективни идентитет надраста идентитет појединца, те велику улогу у породици имају црква, али и сама држава. Од склапања брака, преко васпитања деце, па до самог раскидања брака. Тако у Кнежевини Србији долази до појаве закона којима се регулише брачна заједница. Такви су „Карађорђев законик“ и „Уредба о браку у седам тачака“ кнеза Милоша. У 19. векуови закони могу се поделити у две групе. Прва је регулисала брачну заједницу од њеног склапања до престанка постојања, а друга је била усмерена против брачних злоупотреба.

Тезе :

  • Разапетост човека између приватног и колективног индетита
  • Надрастање колективног идентитета,утицај цркве и државе
  • Регулација брачне заједнице путем закона

Породична заједница

Кључне речи : Брак, основа за друштвено трајање, 279.стр Породичне задруге, 280.стр Породична заједница 280.стр „Библија“ и „Псалтир“, 281.стр Породични албум ,283.стр

За сеоске средине у новом веку биле су карактеристичне породичне задруге, које је сачињавало 5,6 породичних заједница. Задругом је управљао старешина који је располагао свим њеним приходима. До кризе породичних задруга долази крајем 19. века, аразлози су углавном били економске природе. Белешке о породичним догађајима записиване су на маргинама породичних књига, а током 19. века долази до појаве породичних фотографија и албума. Породичне заједнице биле су патријархално организоване.

Тезе :

  • Породичне задруге карактеристичне за сеоске средине
  • Распад задруга крајем 19.века
  • Патријахална организација породичне заједнице
  • Породичне књиге,албуми и фотографије

Брак, склапање и развод

Кључне речи : Надлежност цркве, 285.стр Најстарији син, 286.стр Удовци, 286.стр Две врсте развода, 287.стр Бигамија, 288.стр „Закон о браку“, 288.стр

Током новог века скалапање и развод брака били су у надлежности свих  осим супружника. Са колико ће се година сколпити брак, како, где и када одлучивали су родитељи супружника. Развод брака за собом је повлачио разне богословске проблеме. Црква је тешко раскидала брак, а најоштрије је кажњавала блуд и бигамију. У новом веку женидба удоваца/удовица била је свакоднецна појава. Удовци, тј. удовице ступали су у други брак, које је био само формални чин, веома брзо након смрти једног од супружника.

Тезе :

  • Брак као институција о којој најмање супrужници одлучују
  • Кажњавање бигамије и блуда од стране цркве
  • Ступање удоваца у други брак веома брзо

Супруг

Кључне речи : Домаћин, супруг, отац 288.стр Родитељ детета ,289.стр Господар-Бог, 290.стр Глава породице, 291.стр

У новом веку супруг је сматран главом породице,па су честа поређења супруга са Богом. Најважнија улога супруга била је улога оца, па се он у 18. веку сматра родитељем детета, док се за мајку овај термин користи тек крајем 18. века. Супруг се сматрао најмудријим у породици, па је с тога он учествовао у васпитању деце, али не смао њих, већ и своје супруге.

Тезе :

  • Супруг као васпитач,отац и господар
  • Поређење супруга са Богом
  • Навођење само оца као родитеља
  • Васпитавање и супруге и деце

Ауторитет и част

Кључне речи : Неписана правила, 291.стр Властито ја,292.стр Атести, 293.стр. „Образ“ мушкараца, 294.стр Два важна елемента у изградњи идентитета старешине породице била су ауторитет и питање части. Ауторитет се огледао у праву одређивања правила према којима се у породици живи, као и у располагању породичних прихода. Ауторитет старешине посредством тестамента настављао се и након његове смрти. Што се тиче части, она се није тицала само старешине, већ и целе породице, поготово жене која је била нераскидиви део мушке части. Једном изгубљену част било је јако тешко, па чак и немогуће повратити Тезе :

  • Идентитет једног човека чинили су част и ауторитет
  • Право одређивања правила понашања у породици
  • Настављање ауторитета и након смрти путем тестамента
  • Постојање части тицало се целе породице,не само старешине

Слободно време мушкарца

Кључне речи : Радно време ,295.стр Варош ,296.стр Време у кругу породице, 296.стр Хоби, 297.стр

Слободно време у новом веку није било прецизно одређено. Највише слободног времена људи су имали недељом и за време хришћанских празника. Међутим у многим професијама оно се изједначавало са радним временом. Појединци, попут занатлија и трговаца могли су сасвим слободно да располажу радним временом, да га прекину кад су хтели и замене слободним. О слободном времену мушкараца у Османском царству зна се веома мало. Највише слободног времена проводили су у вароши, а у кругу породице пре и после посла. Неки су у слободн време писали поезију, читали, бавили се и музиком, па чак и везли, док су се племство и официри бавили ловом, који им је био главни хоби, јер је једино њима и био дозвољен.

Тезе :

  • Непрецизно одређено слободне време
  • Изједначавање слободног са радним временом код занатлија и трговаца
  • Провођење слободног времена у вароши
  • Лов као хоби официра и племства

Супруга

Кључне речи : Простор породничног дома, 298.стр Брачни уговори, 299.стр „Српски грађански законик“ ,300.стр Домаћица, 300.стр

Положај жене у Османском царству и Хабзбуршкој монархији био је различит. У Османском царству простор жене био је затворен у оквиру породичног дома, док у Хабзбиршкој монархији није и слобода кретања жене била је много већа. Током 20-тих и 30-тих година 18. века утицај жене због појаве брачних уговора у браку је био све већи. Такође, положај жене се мења када она добија статус „домаћице“ у браку, па влада породичним простором и васпитава децу. У Кнежевини Србији положај жене био је подређен у односу на супруга и законски регулисан „Српским грађанским закоником“.

Тезе :

  • Затвореност жене у оквиру породичног дома
  • Већи утицај жене појавом брачних уговора
  • Статус жене као домаћице доводи до њеног бољег односа у браку
  • Подређеност жене у односу на супруга

Слободно време жене

Кључне речи : „Новине сербске“ ,301.стр Женски столови, 302.стр Београдска женска посела, 303.стр

Радно и слободно време жене било је много више испуњено, него што је то био случај са мушкарцима. О слободном времену жене има веома мало података. У Османском царству у слободно време жене су се највише бавиле везом, зато су свилене мараме биле на доброј цени. У Хабзбуршкој монархији највише слободног времена имале су супруге официра и богатих трговаца.

Тезе :

  • Веома мало података о слободно времену жене
  • Жене су углавном време проводиле у кући,чувајући децу
  • Највише су везле свилене мараме
  • Највише слободног времена имале су жене официра

Увођење деце у средиште породице

Кључне речи : порођај, 304.стр „Мезимац“ Доситеј Обрадовић, 305.стр Портрети, 306.стр

У раном новом веку деци се није посвећивало много пажње, само уколико су била болесна. У 18. веку, тј. средином овог века деца се уводе у средиште породице и њима се поклања све више пажње. 19. век обилује портретима деце, поготово преминуле што нам говори о томе колико се деци пажње у то време посвећивало, али и о самим емоцијама родитеља.

Тезе :

  • У 17.веку деци се посвећује мало пажње
  • Највише пажње деци се поклањало кад су била болесна
  • Деца постају средиште породице у 18. и 19. веку о чему сведоче њихови портрети

.Одрастање

Кључне речи : Период детињства, 306.стр Звечке, дромбуље, фруле 306.стр Портрети оца и сина ,307.стр Ручан књига, 308.стр Крај основне школе-крај детињства,308.стр

Период детињства у Осамнском царству трајао је до 7 године, док је у Хабзбуршкој монархији трајао до 11 године. Разлика је постојало и међу сеоском и градском децом, с обзиром на то да су сеоска деца раније почињала да раде. До поласка у основну школу дете је било у надлежности мајке, тј. мајка га је васпитавала. Поласком у основну школу улогу мајке замењује отац (нарочито код мушке деце) о чему нам понајвише сведоче портрети и мемоари тог времена. Играчке којима су се деца играла, а које су се могле наћи у свакој продавници биле су звечке, дромбуље и фруле.

Тезе :

  • Период детињства трајао је до 7 или 11 године
  • Разлика у детињству на селу и у граду
  • До поласка у школу децу је васпитавала мајка,а након поласка отац

Женска деца

Кључне речи : „ Учити књигу“,309.стр Излазак девојака у јавност, 310.стр Грађанска поезија ,310.стр Прозор ,310.стр

Однос женске деце у раном новом веку и данс био је веома различит. Девојке су се некада васпитавале и училе пословим а који им могу бити од користи при удаји и нису се школовале. Она су углавном обављале кућне послове, а некад и послове на имању. Овакав модел васпитања женску децу везивао је за приватност породичног дома и он се мења тек крајем 18. века када девојка почиње да излази на улицу, да шета, одлази код кројачице и разговара са мушкарцима на улици. О приватности тадашњих девојака зна се веома мало. Највише извора пружају нам поезија и дневници знаменитијих девојака, као што је Анка Обреновић. Из њених дневника видимо да су девојке сатима седеле покрај прозора који је представљао границу између приватног и јавног простора. Седећи тако оне су ашиковале и  имале увид у јавни живот.

Тезе :

  • Учење девојака пословима који им могу бити од користи
  • Везивиње женске дец за кућу
  • Дневници Анке Обреновић-извори о животу тадашњих девојака
  • Ашиковање преко прозора

Приватни простор

Кључне речи : Укућани, 311.стр Страни, 313.стр Пропадање градова, 314.стр

Породични простор представља простор који пружа могућност изолације породице у затворену заједницу. Употреба приватног простора није била само физичка категотија која зависи само од материјалних елемената, већ је то истовремено и ментална категорија која је завислиа од чланова породице. Људи су у оно време, као и данас, могли поседовати више кућа, али се кућа у којој је једна породица живела звала „седећи дом“. У породичном дому су живели укућани и „страни“ који су били рођаци, или подстанари. Велика разлика уочава се између породичног дома на селу и у граду. Здружени тип сеоских породица подстицао је групну приватност, што није био случај са породицама у граду које су се сводиле само на родитеље и децу. У 19. веку долази до подизања раскошних породичних домова, што за собом повлачи сиромашење породица, а ово пропадање градова.

Тезе :

  • Приватни простор као простор који омогућава изолацију породице
  • Разлика између сеоских и градских кућа,пре свега по броју укућана
  • Приватни простор-ментална категорија која зависи од чланова породице
  • Подизање раскошних кућа,што доводи до пропадања градова

Сеоска кућа

Кључне речи : Земунице ,315.стр Брвнаре, 315.стр Фон Таубе ,316.стр Главна инструкција о насељавању“ ,317.стр longa domus 318.стр

Сеоске куће биле су тесно повезане са окућницама. Турсак освајања утицала су на повлачење кућа у забитије крајеве, али не и на њихов изглед. Куће у 17. веку биле су претежно земунице, ређе брвнаре. Изглед кућа у 18. веку налазимо у Фон Таубеовом опису Славоније где он говори да су куће изгледале сиромашно и оскудно. У 18. веку долази до реформације сеоских кућа прописом Марије Терезије „Главна инструкција о насељавању“, па тако 18. и 19. век карактеришу дугачке и издужене куће са три просторије.(longa domus).

Тезе :

  • Сеоске куће углавном су биле брвнаре или земунице
  • Оно што нам пружа увид у изглед тадашњих кућа јесу путописи Фон Таубеа
  • Реформација сеоских кућа у 18. веку

Градска кућа

Кључне речи : Муслиманско и немуслиманско становништво, 321.стр Приземне куће, 322.стр Куће на спрат, 322.стр Куће српског грађанског становништва,324.стр Куће на периферији градова, 326.стр ,,квартити“ ,327.стр

Изглед кућа у Осамнском царству и Хабзбуршкој монархији се разликовао,а томе је допринело релегијско опредељење. У центру вароши налазиле су се куће имућнијих грађана, док су се куће сиромашнијих породица налазиле на периферији градова. За разлику од сеоских, градске куће су биле грађене од печене цигле и могле су бити вишеспратне и у њима су живели само супружници и деца.

Тезе :

  • Разлика у изгледу кућа појављује се због религијског опредељења
  • Куће су најчешће биле грађене од печене цигле
  • На периферији градова налазиле су се куће сиромашнијих грађана,а у центру богатијих

Унутрашњост грађанског дома

Кључне речи : Елементи сеоских и градских кућа ,329.стр Велика соба, 330.стр Издвојена соба, 330.стр Кухиња ,330.стр Спаваћа соба, 331.стр

О унутрашњости грађанског дома постоји веома мало поузданих информација. Углавном су се прожимали елементи сеоске и градске куће, а по узору на муслиманске куће постојала је подела на мушки и женски део куће. Сиромашнији домови имали су само две просторије-собу и кухињу, док су у богатијим домаовима постојали и салони, као и собе за спавање и издвојене собе, за које су постојали и посебни приручници акко се у њима понашати.

Тезе :

  • Подела куће на мушки и женски део,по угледу на Муслимане
  • Најважнији делови куће,кухиња и велика соба
  • Појављивање издвојених и спаваћих соба

Удобност породичне приватности

Кључне речи : „Нечиста крв“ ,332.стр  Сребрнина ,338.стр  Предмети од порцелана и стакла ,338.стр Огледала,339.стр  Грејна тела ,334.стр  Кревети, 335.стр „Клупе за спавање деце“, 337.стр

Извори говоре да су куће у 18. веку у Хабзбуршкој монархији углавном биле исто уређене. Имале су велику собу, пар мањих соба, кухињу и подрум. Велика соба заузимала је средишњи део, где су  се налазили трпезаријски сто и столице. Оно што анм говори о богатству неке бородице био је број грејних тела у кући, сребрнина и број кревета. У 19. веку у Србији као и у другим земљама долази до европеизације, тј. једна соба-једна особа, али је она захватила само елитније слојеве.

Тезе :

  • Куће су се углавном  састојале из велике собе,пар мањих соба,кухиње и подрума
  • Богатство породице огледало се у томе колико грејних тела,сребренине и кревета има у кући
  • 19. век-век европеизације,што је значило да једна особа има своју једну собу

Врт

Кључне речи : Башта ,341. стр  Персида Карађорђевић ,342стр

Вртови, који су се у српском језику називали „баште“ били су саставни део дома, а њихова функција била је вишенаменска. Врт је представљао понос и богатство једне породице, па је тако има пре свега економску функцију. У сеоским срединама вртови су чешће служилиза гајење воћа и поврћа. У градовима мали породични вртови имали су украсну функцију, па су у њима највише боравиле жене садећи и водећи бригу о цвећу.

Тезе :

  • Вишенаменска функција вртова
  • Помињање врта први пут у песми Аврама Милетића ,,Песма београдска“
  • Вртови-место љубавних састанака
  • Помињање уређења вртова у одредбама градских управа

Приватни живот у јавном простору

Кључне речи : Хабзбуршка монархија,343/344. стр Османско царство, 343/344. стр

Сумира се приватност новог века која се гледа кроз призму појединца и породице као ширег круга приватности.Проширена приватност се у основи заснива на родбинским односима.Тако ће остати од Османског царства па све до Краљевине Србије.Она се шири и утемељује браковима,који се склапају у истим сталежним групацијама.После крвног и духовног сродста (кум) , следе везе засноване на пријатељству.Посебно је битно презентовање приватности другима ради остваривања друштвеног статуса и интегрисања у заједницу.

Тезе :

  • Приватни живот појединца и породице у новом веку
  • Проширена приватност заснива се на родбинским односима
  • Везе засноване на пријатељству одмах су после крвних и духовних веза
  • Презентовање приватности околини ради друштвеног статуса

Гостопримство

Кључне речи : Луј Жедеон,345/346. стр Албер Мале,348/349. стр

У складу са хришћанском етиком,врата су увек била свима отворена,али опет није било ко могао да уђе.Хришћански путници су увек примани,што се не може рећи и за путнике друге вере или „странце“,како се тада говорило.Много је записа о гостопримству сачувано,али и о нељубазности такође.Често када неког странца Срби не би пустили у кућу,следило би физичко мучење,о чему нам говори један од записа.Пријатељи су се посећивали константно и често су долазили ненејављени.Тек касније се уводи пракса да се гости примају свечаније и то одређеним даном,обично недељом.У посету се иде и ближњима који не живе у истом месту,тада се остајало и по неколико дана.

Тезе :

  • Врата су била свима отворена,али нису сви пуштани у кућу
  • Хришћани су увек били радо виђени гости,али не и људи других вера
  • Пријатељи се често посећују,код њих се одлази без најављивања
  • Касније се уводи пракса да се гости примају само одређеним даном и да се увек морају најавити
  • Посете трају и неколико дана када се иде ближњима који не живе у истом месту

Породична славља

Кључне речи : Јаков Игњатовић,352.стр Алберт Мале,351.стр

У проширеној приватности породице најважнија свавља била су : хришћански празници,породична и лична славља.Свадба је у сеоским заједницама била најважније славље,због сложености која је обухватала целокупну социјалну заједницу.Касније,с временом оне постају све мање.Са мање разметљивости прослављани су хришчански празници : слава,Божић и Ускрс.Цеховска славља такође су била много поштована и прослављана,нарочито за време Османског царства.

Тезе :

  • Најважнија славља : хришћански празници,породична и лична славља.
  • У сеоским заједницама свадба се највише поштовала.
  • Цеховска славља такође су била раскошно прослављана.

Побратимство и пријатељство

Кључне речи : Вук Стефановић Караџић,354/355.стр Доситеј Обрадовић,358.стр

Неговање побратимства и пријатељства доста је олакшавало опстанак.Тиме се потврђивало место у заједници и успон на друштвеној лествици.Побратимства су решавала многе личне и војне сукобе,што можемо видети у нашим народним песмама.Из записа можемо извући много информација о побратимству и посестринству.Другарства која су изграђена у детињству су најпотпунија и неретко трају читавог живота.Мушкарци су се дружили и окупљали у кафанама,пијацама ,механама,а посебно се истичу радње које су биле у склопу кућа.Жене су се окупљале по кућама и појављују се као куме на свадбама и крштењима.Деца су се окупљала по улицама и баштама.Шегрти и калфе су се састајали ноћу.

Тезе :

  • Побратимство и пријатељство олакшава опстанак.
  • Побратимство решава сукобе.
  • Најјача су пријатељства која се изграде у детињству.
  • Мушкарци су се окупљали у кафанама,а жене су остајале код куће.
  • Деца су се дружила по улицама и баштама 

Даривање

Кључне речи : Мојсије Петровић,360.стр Доситеј Обрадовић,362.стр

Поклонима се утемељују породичне и све остале социолошке везе.О даривању унутар породице сачувано је много података.Оно је било саставни део у свим битним сегментима живота.Поклони се размењују,а било је и одређених правила какав би поклоон требао да буде.За време Османског царства највреднији поклон био је нож.За жене највреднији поклони су : прстење,минђуше и друге врсте накита као и тканина и хаљине.Слање честитки и лепих жеља вољенима је један од основних поклона када нека особа није могла да присуствује венчању или некој другој битној прослави.

Тезе :

  • Поклони утемељавају друштвене везе
  • Даривање се повезује са свим битним сегментима живота
  • Највреднији поклон био је нож
  • За жене највренији поклони били су : накит и хаљине
  • Ако неко не би бо присутан за време даривања слао је честитке

Излазак у јавност

Кључне речи : Хабзбуршка монархија,363.стр Османско царство363/364.стр

Дом и његова приватност су битни,али је такође битна приватност у јавном простору.Ноћни изласци били су углавном намењени за млађе мускарце муслиманске популације.Жене нису излазиле у јавност без преке потребе.Мушкарци су морали да склапају послове па су се налазили са пословним портнерима по кафанама и механама.Такође у Хабзбуршкој монархији кућни простор био је мали тако да су мушкарци већину свог времена проводили ван свог дома.

Тезе :

  • Ноћни изласци били су намењени млађој муслиманској популацији
  • Жене нису излазиле у јавност без преке потребе
  • Кућни простор у Хабзбуршкој монархији био је мали,тако да су мушкарци већину свог времена проводили ван куће

Шетња и шпацир

Кључне речи : Доситеј Обрадовић,365/368.стр Симеон Пишчевић,365.стр

Шетња је била и за мушкарце и жене.Она је служила за опуштање и размишљање.На простор Балкана она стиже релативно касно.Док је за то време у европским градовима шетња већ увелико имала велики социолошки значај.Шетњу треба разграничити од скитања,иако су ова два појма у почетку означавала исто.Касније се граде шеталишта на која се излази из различитих побуда,да видим и будем виђен била је једна од њих.На шпацирање се одлазило углавном у центар града који је био намењен баш за то.Посебно је било битно у животима младих момака и девојака.

Тезе :

  • Велики социјални значај
  • Шетња није исто што и скитање
  • Граде се шеталишта
  • Шетало се да би били виђени
  • У центрима градова били су посебни делови за шпацирање на која су највише одлазили млади

Кафане и механе

Кључне речи : Сарајево,368/369.стр Симеон Пишчевић,372.стр

На Балкану кафане су биле намењене мушкарцима.Оне се појављују код нас јошу 16. веку.У почетку у њима се служе једино лимунада и кафа,тек касније почиње да се точи и алкохол.Кафане и механе су места на која су одлазили сви мушкарци.Тамо су се мешали сталежи и за једним столом могли смо вдети различите сорте и групације људи.Због буке коју су стварале кафане и механе биле су измештане из центра насељених места и подизане на периферији где су механџије могле много боље да зараде јер су песма и пиће могли трајати целу ноћ.Са верменом почињу да се отварају отменији локали који су били намењени одређеним врстама људи.

Тезе:

  • Прве кафане биле су намењене мушкарцима
  • Прво се у кафанама пила једино лимунада и кафа,а касније је почео да се точи алкохол
  • У кафанама су се мешали сталежи
  • Због буке премештане су из центара градова на периферије где су могле да раде скоро читаво вече

Балови и игранке

Кључне речи : Алберт Мале,378.стр Хабзбуршка монархија,374.стр

Као и многе друге ствари и балови и игранке код нас стижу касније него у осталим деловима Европе.Организују се у градовима,а касније и у селима.Били су велики социолошки и друштвени догађаји.Организују се по дворовима,општинским зградама и вилама.Сви диђенији и битнији људи долазили су на њих.Посебно велики део балови и игранке заузимају у друштвеном животу жена.Најцењенији и најраскошнији балови били су они које је приређивао сам владар.На њих је трошена велика количина новца.

Тезе :

  • Стижу касније у наш део Европе
  • Велики друштвени догађаји
  • Посебно велики део балови и игранке заузимају у друштвеном животу жена
  • Организовали су их и владари

Удружења и друштва

Кључне речи : Јован Скерлић,378.стр Хабзбуршка монархија,378.стр

У Хабзбуршкој монархији оснивају се ђачка удружења.Једно од најутицајнијих удружења била је бечка „Зора“,која је управљала многим другим удружењима.Многа друштва и удружења имала су за циљ подизање националне свести.Такође оснивају се удружења занатлија,књижевника и удружења која се боре за права жена.

Тезе :

  • Имала су за циљ подизање националне свести
  • Ђачка удружења у Хабзбуршкој монархији
  • Најутицајније удружење била је „Зора“
  • Оснивају се удружења жена као и занатлијска и књижевна

Теферичи излети и одмори

Кључне речи : Хабзбуршка монархија,380.стр Алберт Мале,381.стр На њих се углавном одлазило у кругу породице и пријатеља.Позната су многа брајна масовна окупљања.Одлазило је у винограде,ливаде и на узвишења.Трговци су ишли на своје салаше,док су богата одмор проводили у својим вилама.Први пут на излете крећу и да се одводе ђаци и  то се назива као и данас “ рекреативна настава.

Тезе :

  • На излете се одлази у кругу породице и пријатеља
  • Долазило се у винограде,ливаде и на узвишења
  • Трговци иду на салаше,а богатији у виле
  • Ђаци иду на излете који се називају „рекреативна настава“

Путовање

Кључне речи : Хабзбуршка монархија,382.стр

Путовања су била опасна и дуга.Тако сведоче бројни записи из прошлих времена.Путовало се из различитих побуда : хришћанска ходочачашћа,трговина,одлазак код родбине и пријатеља.Путеви су били јако лоши тако да су нека путовања трајала и по неколико месеци.Из сачуваних записа запажамо различите и занимљиве начине путовања.Неко ко има среће може за јако кратко време да пређе дуг пут.Међу најважнијим ставкама код путовања се налазе : познавање људи у градовима у које стижете у току пута,познавање језика којим ти људи говоре и новац којим се плаћа цео пут.У Србији поред путева подижу се многобројне механе где се путник окрепљује и одмара.Увођењем железнице путовања постају бржа,једноставнија и сигурнија.

Тезе :

  • Путовања су била опасна и дуга
  • Путеви су били јако лоши
  • Битне ставке код путања су : познаванје језика,новац,али и доза среће
  • Поред путева подижу се многе механе
  • Увођењем железнице путовања постају много лакша и удобнија

                      Од традиције ка модерности 1878-1990 (Милан Ристовић)                  

                       Од конструкције до деконструкције приватности ( и назад )

Време,простор,људи,питања

Кључне речи : Хабзбуршка монархија,394.стр Османско царство,396.стр

Динамика кретања целокупног људског друштва на свету почиње да ходи у свим правцима,па тако и у Србији крајем 19. и почетком 20. века долази до многобројних промена.Преко мењања идеологија,простора становања,начина облачења и напредовања технологије до данас када се и даље налазимо у том истом конфузном времену.Култтуролошки поглед на свет се појачава школовањем и жена и мушкараца.Просечан човек увек је био у трци с временом и његовим новинама,све у нади да га то време неће прегазити.

Тезе :

  • У 19. и 20. веку долази до многих премена
  • Појачава се културолошки поглед на свет

Оквири

Кључне речи : Други светски рат,396/398.стр

Србија у другој половини 19. века улази у период стабилности и мира.Градови се повећавају и многи људи у њих долазе са села.Србија је етнични јединствена до прикључивања Косова и Метохије,Вардарске Македонијеи Санџака њеним територијама.У Војводини Срби чине већинско становништво подер Мађара и Немаца..Настајањем краљевине СХС Србија постаје посебна територијално- административна јединица.Србија се на карту враћа после Другог светског рата као посебнна федеративна јединица.Краљевина СХС имала је око 11 000,000,000 становника,а после Другог светског рата Југославија је имала 15 000,000,000 становника.Модернизација у 20. веку има за последицу наглу урбанизацију.Мешају се политика и приватност тако што политика почиње да продире у све свере приватности.

Тезе :

  • У Војводини поред Мађара и Немаца,Срби чине већинско становништво
  • Настајањем краљевине СХС Србија постаје посебна територијална јединица
  • Краљевина СХС имала је око 11 000 000 становника,а комунистичка Југославија 15 000 000
  • Политика продире у све поре приватности

У веку великих промена

Кључне речи : Други светски рат,402.стр Говори се о снази новина.Талас политичких промена праћен је техничким развојем.Морамо се запитати шта је уствари била приватност у тако шареноликом друштву.Многи социолози пишу о томе код нас,као и у свету.

Тезе :

  • Политичке промене праћене су технолошким развојом
  • У таквом времену приватност губи своју устаљену дефиницију

Разноврсност појава

Кључне речи : Краљевина СХС,405.стр Други светски рат,407/408.стр

Промена власти и облика система.Бивше републике Југославије постају много друштвено комплексније.Посебно се уочава разлика између сеоског и градског становништва у погледу размишљања.Уводе се многе промене док на селима све остаје мање-више исто.Примећују се разлике у обичајима.Колонизација Војводине,Македоније,Косова и Метохије и Славоније.Мења се менталитет народа.

Тезе :

  • Промена власти и облика система
  • Србија постаје друштвено комплекснија
  • У градовима се уводе многе промене,а у селима све остаје готово исто
  • Примећују се разлике у обичајима
  • Колонизацијама и променом идеологије мења се менталитет народа

Покретачи и експепиментатори

Кључне речи : Други светски рат,412.стр

Говори се о деструкцији старог начина живота.Услед многобројних дешавања губи се разлика између приватности и јавног.Због многобројних ратова мужеви су одвојени од својих породица.Владао је страх од смрти.Људи се селе из једног дела државе у други и тако на ново поднебље доносе и своје обичаје који се мешају са већ постојећим.За промену приватности у само једној или две генерације поред политичке велику улогу играју и друге револуције.Настају нови начини окупљања који укључују и слушање и гледање радија или телевизора.

Тезе :

  • Деструкција старог начина живота
  • Губи се разлика избеђу приватног и јавног
  • Влада страх од смрти
  • Људи се селе и у нове области и доносе своје обичаје где се они мешсају са већ постојећим
  • Настају нови начини окупљања који укључују слушање радија и гледање телевизора

Извори

Говори се највише о уплитању политике у приватност.Аутор се пита како ући у оквире такве приватности када она у основи ни не постоји,али опет се налазе многобојни породични папири и документа.Држава на репресиван начин појединца утапа у масу,али та маса коју је држава створила не воли државу.Извори о приватности постају судски списи,медицински картони и полицијске картотеке.Штампа даје само површне податке.Филм,фотографија и тонски записи постају нови извори.Све бројније постају аутобиографије.Позориште и филм дају најпотпунији културолошки садржај приватности,као и ликовна уметност.Такође постоје многобројна досијео Специјалне полиције,Удбе,Гестапоа.

Тезе :

  • Уплитање политике у приватност
  • Извори су : папири и документа,фотографије,слике,музика,позориште и филмови,као и многобројни досијеи Спрецијалне полиције,Удбе и Гестапоа

                                                 Унутрашњи оквири 

Брак и породица

Кључне речи : Никола Крстић,418/419.стр

О овом сегменту приватности нам сведоче многи дневници и писани записи.Такође опет се говори о уплитању политике у приватност.Оснивају се женска удружења унутар комунистичке партије.Уводи се обавезно школовање деце као део државне политике.Само грађански брак је пуноважан.Вестернизује се свакодневни живот.Традиција потискује све то у страну и у први план ставља поштовање обичаја.

Тезе :

  • Оснивају се женска удружења унутар комунистичке партије
  • Обавезно школовање деце
  • Само грађански брак је пуноважан
  • Вестернизују се брак и свакодневни живот насупрот традицији

Дуг пут ка промени родних односа 

Кључне речи : Надежда Петровић,425.стр

Жене излазе из патријархалних оквира и постају једнаке са мушкарцима,али их опет због тога окружење извргава руглу.Жене постају учитељице,али ни ту нису поштоване.Постепено окружење се навикава на њих,али не јењава његов притисак.Жене добијају право гласа на изборима и почињу да раде послове који су раније били једино намењени мушкарцима.Иако тај посао раде једнако добро као мушкарци или чак боље од њих оне су мање плаћене за то.

Тезе :

  • Жене постају једнаке са мушкарцима,али их окружење изврће руглу
  • Жене добијају право гласа и раде послове који су раније били намењени једино мушкарцима,мада нису једнако плаћене као мушкарци

Полност и узгредне појаве о којима се у пристојним кућама не говори

Кључне речи : Мага Магазиновић,432.стр Други светски рат,435.стр

Од уласка у пубертет женска деца се припремају за брак,али оне нису упућиване у појединости сексуалног живота.Сексуалност као тема за разговор између родитеља и деце јесте и данас табу.Сачуван је велики број записа који су се бавили овом социолошком темом.Упознавање потенцијалних супружника на селима је строго надгледала породица,док ни у градовима није много другације.После Првог светског рата често се писе о потреби сексуалног васпитања.Испољавање блискости међу супружницима на селу било је неприхватљиво.Грубост према супрузи кред другима била је потврда статуса мужа,док је нежност схватана као слабост.Иако су трудне жене на селима морале су да раде до самог порођаја.Попуштање стеге долазило је у време ратова када су мужеви одлазили од својих кућа.Захтев да жена уђе невина у брак  дуго је постојао као предуслов за складан брак.Сачуване су многе списе о девијантном сексуалном понашању пред Први светски рат.

Тезе :

  • Неупућеност младих жена у сам сексуални чин
  • Сексуалност табу тема
  • Избор партнера строго надгледа породица
  • Блискост међу супружницима је неприхватљива
  • Грубост према женама
  • Захтев да жена уђе невина у брак
  • Девијантно сексуално понашање пред Први светски рат

Унутрашњи оквири

Кључне речи : Интимна хигијена тела Пола девијација Спортске активности Медицинска открића Култ хигијене Конзервативно-пуритански став Први део говори о зачецима бављења спортом, оснивањем спортских друштава и организација. Говори и о упознавању тела и биолошке структуре, као и о одржавању здравог тела, и јединства тела и духа. Појам и откривање сексуалности почиње да се прихвата као сасвим нормална тема у сазревању и поимању људи. „Mens sana in corpore sano! „

Нежељени плодови, право на материнство и контрола рађања 

Кључне речи : Непожељан плод ,Контрола рађања,Средства за контрацепцију, Побачај Репродуктивне активности ,Патријахално наслеђе ,Брачне везе

Све учесталије су биле нежељене трудноће у младости, претежно ванбрачне. ЗАТИМ, реч је и о абортусима, посебно што су одрађивани код надрилекара, травара и врачара, што је водило ка високој смртности младих девојака, као и сталном оштећењу материце па и стерилитету. Још у Краљевини Југославији почиње се водити кампања о контрацепционим средствима, што се даље развијало у корак са светом и открићима у науци. Највећи проблем су биле промене у закону. Детаљисањем се увек мењала (и)легалност абортуса, те су нежељене трудноће често доводиле младе парове у сукоб с влашћу и законом. У модерном друштву абортус је легализован, обаваља се у болницама, хируршким путем. Међутим, интересантно је то што се поред све информисаности идаље догађа огроман број нежељених плодова љубави, а самим тим и абортуса

Грађанска породица. Пример и дисконтинуитет 

Кључне речи : Модели приватности, Слушкиње ,Материјално стање, Друштвена маргинализација, Национализација ,Конфискација,  ,,Гетоизација“

Изглед унутрашњости здања (станова) имућнијих породица се битно почео разликовати осамостаљивањем Србије од османске власти. Куће и станови су почели све више да личе, па и постају идентични великим европским градовима, у корак с њиховом модом. Посебно код имућнијих породица. Сиротиња је идаље била у зависном положају, те су се они теже ослободили „пустог турског“. Између два велика рата на ентеријер је највише утицај стизао с Запада, из САД-а. Места становања су ослобађана вишка, непотребних ствари које су, такорећи, набацане за украс. А живот чине тежим. После Другог светског рата, променом државне идеологије места становања су постале симбол пролетеријата и широких народних маса и њихове једнакости. Постала су фигуративни роб посла, јер је све више и више грађанства запошљавано у индустрији, као и многим занатима и занатским објектима. Што једноставније то боље. Правим „бум“ је настао осамдесетих година у индустрији намештаја, посебно што се моде тиче. Боје су постајале јарке, а ствари комерцијализоване и поједноставњене у корист индустрије која их производи. (Антиквитета готово да није било више, а о ручној изради се могло само маштати.) Наравно, постојало је и домова, посебно који су поседовали поседе и имања из прошлости, који су сачували антиквитетне ствари и „дух минулог времена“. Затим, све више и више пажње је поклањано ситницама, луксузним ситницама. Испуњавани су сви хирови млађег становништа, посебно племићког порекла.

Јавни блуд и приватне потребе 

Кључне речи : Предбрачна искуства, Сексуални морал ,Морална осуда, Полне болести, Проституција, ,,Душевна епидимија“

Подвођење Реглементација Аболиција Бордели Крајем деветнаестог века се јављају такозване „јавне куће“, вођене од стране старије жене која је у свом поседу имала младе девојке које су за новац пружале „љубав“ и многе друге услуге. Што млађим момцима, тако и старијој, угледној господи. Често су то бивале и моћне, политички признате личности! Потом се, по угледу на САД такве девојке почињу јављати по ћошковима многих булевара Београда, Ниша, Новог Сада и других градова, како нарушавају углед. Законом је била (и још увек је) забрањена ова врста „заната“. Проститутке, како се ове девојке називају, су често биле примораване на неморал, блуд и урушавање личности. Притом их је полиција често малтретирала, тукла, приводила и тужила. Мада, закон и није дефинисан по том питању, те је готово немогуће казнити их. Променом државних и друштвених уређења, ратовима, модернизовањем и многим другим револуцијама и променама овај занат није искорењен. У последњих хиљаду година је мењан начин и место, али је принцип остао исти.

Дете између породице, нације и државе 

Кључне речи : Педагогија, Невиност, ,,Национализација детињства“ ,Дечје дужности Дечија соба ,Ратне жртве  ,,Интегрална југославизација“  ,,беби-бум“ ,Генерација

Схватање и обраћање пажње на децу, као будућности нације и државе. Највише се мења на боље озбиљнија родитељска улога, нега и васпитање деце. Обраћа се пажња и на њихово здравље, те у корак с напредовањем медицине стопа смртности деце је најпре преполовљена, док је у данашње време заиста ретка појава. Људи се све више баве дечјом психологијом и дечјим потребама и размишљањима, све у корист што лепшег детињства и одрастања.

                                                             …и око њих

Приватност под скутом и будним оком државе (чиновници, официри, учитељи…)

Кључне речи : Однос јавног и приватног,  Образовање , Интелектуалци, Плуралистичке породице,  Задужбинарство  ,   Гимназије  ,,Локална елита“ Официрски кор , Мобилност

Уводи се и појам о националној свести и учењу омладине о српској историји, све од петог века, па до данашњице, и буђење родољубља према Србији и српском народу, који је пропатио кроз векове. На кратко је прекинута национала свест прикључењем у Краљевину, а потом и СФРЈ са осталим јужнословенским народима, па је национално јединство враћено у доба када су Јужни Словени насељавали Балкан. Али, то готово није потрајало ни осамдесет година. У социјалистичком уређењу, средином педесетих година 20. века стављен је акценат на образовање, јер је дотадашње становништво у потпуности било необразовано. Међутим, и ту је образовање стагнирало с завршеном средњом школом, јер је посла у индустрији и занатству било на претек, Факултетско образовање се масовније стиче крајем 20. и почетком 21. века условљено жељом државе да буде у корак с светом, нарочито Европом, где већинско становништво поседује висок степен образовања. Приватност на јавној сцени

Кључне речи : Породични проблеми краљева,  Интиман живот,  Скандали,  Луксуз, Политички ломови

Још у доба Карађорђевића виђеније породице су тешко задржавале свој приватни живот за „око јавности“, јер се становништво интересовало за то како живе њихови владари. Честе сплетке, скандале и нарушавање мира дома доспевале су на лице јавности, а плећмићи бивали осрамоћени. Доласком комуниста приватност политичара и званичника одржавана је страховладом. Појавом мноштва издавачких кућа бивало је све теже задржавати тајне које су се скривале у Белом двору, председниковој резиденцији. Строгим законима је прећено новинарима све до краја двадесетог века. Појавом демократије слобода говора медија је постала свакодневица, па су се и они осилили. Сада је готово немогуће бити јавна личност и имати приватност.

Између вере и сумње

Кључне речи : Религија , Духовност , Позитивизам,  ,,Хладни формализам“  ,Слобода вере , Богомољачки покрет , Урушавање система  ,,Нова религиозност“

Црква губи на значају и утицају већ с краја деветнаестог века. Људи се окрећу ка науци и логичним објашњењима о појавама и уопштено о настанку света. Сада је религија више ствар унутрашњости човека, а њена политичка манипулација се губи. После Другог светског рата се укида као државна институција, па се религија као филозофска наука повлачи дубоко у манастире. На велика врата се враћа с политичким идеологијама с краја двадесетог века, која „меша прсте“ у хладни, братоубилачки рат. Данас је црква културно-историјска установа, која одражава духовност и богатство историје српског народа кроз најтеже периоде историје. Одевање. Разноликост порука

Кључне речи : Ношња Мустра Абаџије и шнајдери,  Конвеционалност, Феминизам, Помодарство ,Бригадирске блузе , ,,Симониде“ ,,Џинс“ ,,Нови говор одеће“

Начин одевања је био лични избор. Разликовала се сеоска и градска ношња, јер се тежило да се одећом пошаље политичка порука, као и то да одело ЧИНИ ЧОВЕКА. После Другог светског рата  Мушка одећа је много брже напредовала од женске . Мода је диктирана из Париза и Беча, бар она градска. После Првог светског рата одевање постаје слободније него што је било вековима уназад. А после Другог светског рата слободну одећу одабирају млади, по угледу на Трст. Под вођством америчке омладине шездесетих година двадесетог века се у моду уводи „џинс“ и мода се дефинише по новој, „рокенрол“ музици… Крајем двадесетог века мода постаје говор тела и идеала.

Ал’ се некад добро јело. Или није? 

Кључне речи : Кувари,  Обрада хране,  Обедовање, Деликатесне радње, Национална кухиња , Европеизација,  Намирнице,  Производња,  Виноградарство, Кафа , Чај , Сезонска исхрана,  Друштвена исхрана,  Вашари и панађури,  Масовна гастрономија,

Исхрана постаје све важнија тема. Води се рачуна да се заједно обедује – породично. Пишу се кувари с рецептима, с квалитетним јелима почевши од оних с европских дворова до сеоских домаћинастава. На лакше спремање хране утиче развој беле технике и апарата који убрзавају спремање одређених намирница. С почетка двадесетог века се отвара мноштво ресторана и послсастичарница с чувеним јелима, по угледу на многе европске државе. Додуше, доста израженије је било у северним градовима, у Војводини него на југу На селима је била оскуднија храна и заснивала се на хлебу и намирницама произведеним у башти. Још у деветнаестом веку српски народ поприма обичај испијања кафе, који остаје традиција све до данас. То је ритуал који се обавља у друштву породице и пријатеља, при чему се не испија само кафа, већ се људи и друже, и комуницирају. Тај обичај примају из турске културе. После Другог светског рата уводи се, као посластица, јужно воће (агруми) које се производи у југозападној Европи и Јужној Америци.

Простори сусретања приватног и јавног живота

Кључне речи : Плуризам облика,  Деорјентација,  ,,Европеизовање“ градова

Удобност и задовољства

Кључне речи : Организација простора ,  Груписање засеока , Урбани простор Политизација сеоског друштва , Култура становања , Периферија , Калфе и шегрти

Тезе :

  • Куће се уређују по европском угледу
  • Многи у оквиру куће отварају продавнице и кафане, као извор прихода
  • После Другог св. рата све више људи се сели из села у градове
  • Уз негодовање „староседелаца“ града становништво које се доселило са села бива равноправно
  • Урбанизација по угледу на Европу

На маргини модерности

Кључне речи : Хуманизација, Сиротињске настамбе,  Самчки станови , Социјални проблеми

Тезе :

  • Градња такозваних сиротињских настамби, које сиромашније становништво по ниској цени откупљује као дом себи и својој породици
  •  Изградња пролетерских зграда које су дељене члановима многих фирми и комбината
  • Планска градња имања за имућне

Простори сусретања

Кључне речи : Салони,  Кафане,  Пијаце , Читаонице,  Празнични и пијачни дани

Тезе :

  • Куће виђенијих грађана постају места на којима се свви интелектуалци једног града окупљају и разматрају проблеме друштва, и тако настају „салони“
  • Ту су одржавани и музички концерти, као забава
  • Омладина полако почиње да организује журке уз пиће и музику
  • Имућни људи у својим саловима често одржавају балове и коктеле, за осталу имућну господу
  •  После Другог светског рата изузетно популарне постају кафане, где се људи састају претежно ноћу, где пију, забављају се и комуницирају
  •  У сеоским срединама центар пића и забаве биле су крчме. Данас готово да их нема
  • -Људи су се највише дружили пијачним данима, верским празницима и годишњим вашарима
  • Шездесетих година двадесеток века постају популарни биоскопи где су се пуштали колективно гледали играни филмови, на свеопшту радост (јер је у то доба било ретко поседовати телевизор у домаћинству) , док позоришта током целог двадесетог века одумиру

Постепеност и неравномерност ритма промена: село 

Кључне речи : Села , Модернизација кућа ,

Слика стања на селу била је много сложенија од градских средина. Утицај државне интервенција, модернизација и градских узора био је веома видљив. Подижу се градске куће на спрат, са свим погодостима које је нудило модерно становање, затим се подижу прве куће од чврстог материјала, с више просторија, опремљене потребим варошким намештајем, патосане, са уређени двориштима. Ушорене села у Подунављу, била су далеко од утисака привремености и несталности кућа у расутим планинским насељима. Збијени тип села задржао се крајем 19. Века,с кућама зиданим од камена и ћерпича, које су биле већих димензија. Употреба цигле и црепа у градњи сеоских кућа почела је да улази у праксу у равничарским крајевима тек тридесетих година 20. века. Активности су се углавно обављале већи део године на отвореном.

Тезе :

  • Сеоска средина била је веома различита од градске.
  • Подижу се градске куће на спрат и прве куће од чврстог материјала.
  •  Почиње широка примена цигле и црепа у изградњи кућа

У потрази за новим просторима

Кључне речи : Виле,  Летњиковци

У Војводини се подижу дворци и виле на поседима племића и велепоседника. Припадници грађанског  сталежа подижу виле и летњиковце како би своје слободне дане провели у природи на чистом ваздуху. Покретљивост друштва постаје значајно већа и динамичнија и на њу утиче постепено увођење приватних аутомобила као средства за путовање.

Тезе :

  • У Војводини се подижу дворци и виле 
  • Уводе се приватни аутомобили

Криза становања као костанта

Кључне речи : Урбанизација

Промене које су током 20. века захватале српско друштво-ратови, недовршена друштвена модренизација, промене државних и идеолошких оквира, имали су велики утицај на становање и промене у култури становања. Долази до модернизације градске инфраструктуре и планске урбанизације Београда. Уводи се централно грејање, уградња лифотва, аутомобили, таксији, граде се мостови, уређују зелене површине, градске пијаце. И поред увођења оваквих ствари, стамбена беда је била основно обележје у којем је живела трећина становника престонице. Период после II светског рата обележен је убрзаном урбанизацијом. Број становника у Београду се знатно повећао.

Тезе :

  • Долази до модернизације градске инфраструктуре

Социјалистичка инстант модернизација

Кључне речи : Кућна техника

Притисак на градове и стална оскудица станова имали су за последицу повећање подстанарске популације којом је угоржена породица. Уводи се у употребу кућна техника која је ослободила жену великог трошења снаге и времена на обављање тешких свакодневних кућних послова. Све је више заступљена изградња викендица, а и почиње изградња вискоких солитера. Почиње структура оживљавање Новог Београда новим садршајима, квалитетнијом градњом, бољом комуникацијом, побољшање услова живота. Нови становници града доносе своје обреде покушавајући да их уграде у ново окружење.

Тезе :

  • Уводи се у употребу кућна техника
  •  Оживљавање Новог Београда новим садржајима

                               Свет улази у кућу: Медији и промене приватности 

Забележити приватност

Кључне речи : Апарати

Уместо скупих уметничких портрета, који су током целог 19. века били привилегија малог броја људи, на располагању је била нова уметност која је ознацила долазак једног модерног грађанског медија. Појављују се апарати. Били су приступачни аматерима и били су привлачини јер чувају породичне личне тренутке. Данас се фотографије све мање чувају у албумима.

Тезе :

  • Појављују се први апарати

Од штампе до електронских медија

Кључне речи : Часописи , Радио-апарат,  Телевизор

Штампа је дуго била једини медиј у Србији, али њени домети су били ограничени  због велике неписмености и малих тиража. Издавани су часописи намењени различитим узрастима и интересовањима. Једни од најпознатијих часописа су били “Забавник“, “Политика“ и “Домаћица“. Женска штампа се разгранава нудећи широк избор тема. Долази до појаве првог радио-апарата, који је био доступан само имућнијим породицама. Важни политички догађаји, преноси утакмица и разних догађаја, праћене су преко звучника постављених у јавном простору. Радио ће уступити место телевизији на коме су емитоване разне емисије.Увођење телевизора у боји доводи до нове поделе на власнике ТВ пријемника у боји и оних са црно-белим пријемом. Телевизор брзо постаје замена за биоскоп, шетње, смањене су уопште физичке активности. За време НАТО бомбардовања, интернет је био једина и поуздана веза чланова породице и пријатеља растурених широм света.

Тезе :

  • Издавани су часописи намењени различитим узрастима и интересовањима
  • Најпознатијих часописи су били “Забавник“, “Политика“ и “Домаћица“
  • Долази до појаве првог радио-апарата
  • Радио ће уступити место телевизији

Разорени оквири приватности: рат и приватност

Кључне речи: Жена за време рата

Страх за судбину мушких чланова породице, бол због губитка, оскудица, понижења живота под окупацијом, изложеност опасностима и искушењима чине сложени сплет околности су окруживале жене током ратних година. Слика овог женског друштва креће се између крајности: примери моралне чврстине и чистоте и онога што је са собом донела бруталност окупације и свакодневно мучно преживљавање укључујући проституцију.

Тезе :

  • Жене живе у страху

Привременост на дуги рок: избеглиштво и изгубљена приватност

Кључне речи : Избеглиштво

Дуготрајно избеглиштво је донело велике потресе у сфери приватности. Прва бомбардовања Београда и других градова, довела су до повлачења становништва у унутрашњост. Растављене породице, с мушкарцима на фронтовима, у заробљеништву или емиграцији, ако нису изгинули у борбама, женама и децом у тешким условима окупације иложеним оскудици, глади, траумама и искушењима вишегодишње раздвојености, ретким писмима-обележја су окупационе приватности. Велики број сирочади, тешкоће у лечењу, велики број трајно и привремено трауматизованих због ратних страдања, боравка у логорима, висока стопа смртности-биле су неке од околности које су одређивале и свет њихове осакаћене приватности.

Тезе :

  • Тешки услови окупације

Пасивно бивствовање које ни по чему не личи на живот

Кључне речи : Логори

Међу најтрауматичнија лична и колективна искуства која је донело 20. Век, свакако треба убројити оно кроз које су пролазили милиони људи заточених у различитим затворима и логорима. Логорски систем се састојао из два основна облика: логор за ратне војне заробљенике и кажњеничке логоре (концетрациони логори). Посебну категорију чинили су логори чија је једина сврха била масовно убијање Јевреја. У логорима су владали изузетно тешки услови, многи од њих су умирали од глади, болести и тортуре. Логори су постали синоним за вишегодишње мучно и тешко преживљавање. Дуготрајна изложеност оваквим условима доводила је до најтежих психичких поремећаја, укључујући лудило. Једини извор снаге су била касније дозвољена дописивања са породицом путем писама. Ово је била најмрачнија страна послератне историје.

Тезе :

  • Најтрауматичнија лична и колективна искуства су била у логорима
  • Логори су били синоним за вишегодишње мучно и тешко преживљавање

                        Да њени грађани не умиру…пре природног рока

 Здравље, болести, смрт

Кључне речи : Развој медицине

Болест је сустизала све, чак и оне који су били најревноснији у њеном сузбијању и лечењу. Полажући наду у медицину као науку у успону. Ово је било време када је свака болест могла да има смртни исход. Болест је прихватана као неминовност и део живота или као казна за морални преступ. Ограничена доступност лечења и болницама, малобројни лекари, хигијенске навике становништва, ограничени ефекти тадашње фармације- чинили су сплет околности које су утицале на погубне резултате болести. Јављају се и прве стоматолошке ординације почетком 20. века. Стање зуба код већине становнишства је било у катастрофалном стању. Све већа раширеност заразних болести, посебно туберкулозе и полних болести, била је узрокована погоршаним условима живота у градовима и становништва које је становало и радило у изузетно примитивним условима. Ради сузбијања заразних болести, држава је започела градњу већег броја домова народног здравља, у којима је вршена вакцинација, систематски прегледи деце. Уводи се бесплатне здравствене заштите становништва.. Ширење наркоманије и ризично сексуално понашање довели су крајем осадесетих година до појаве првих случајева АИДС-а на овим просторима.

Тезе :

  • Болест је прихватана као неминовност и део живота или као казна за морални преступ
  • Свака болест је могла да има смртни исход
  • Ограничена доступност лечења     
  • Јављају се и прве стоматолошке ординације
  • Појава првих случајева АИДС-а

Смрт између приватног и јавног

Кључне речи : Ритуали,  Гробља

У ово време се често превремено и брзо умирало. Опраштање породице и све ширег круга пријатеља, познаника, начини изражавања жалости, оглашавање губитка, ритуали испраћаја и сахране, црквени ритуали и народни обичаји, сведоче о даљем изласку из приватне сфере и преображају у јавни чин и приближавању ономе што је била особеност односа према смтри европске грађанске класе. Постојало је веровање у народу да је смрт само прелаз у нови живот. То није умањивало жалост за губитком, а од покојника се породица опраштала кроз утврђене форме жаљења. Покојник је смештен из света реалног у сећање. Гробља постају својеврсне галерије на отвореном.. Све су шире понуде погребне опреме, као и каменорезачких услуга, све је већи број камонорезачких радњи, погребих предузећа, цвећара и воскарских радњи, продавница црнине, укључујући и кафане у којима се после сахране попије “за душу“. Покушај рушења грађанског концепта смрти било је увођење кремације покојника.

Тезе :

  • У ово време се често превремено и брзо умирало.
  • Веровање да је смрт само прелаз у нови живот.
  • Гробља постају својеврсне галерије на отвореном.
  • Све су шире понуде погребне опреме, као и каменорезачких услуга

 

11 thoughts on “Историја приватног живота у Срба (од средњег века до савременог доба) -проширивање садржаја

  1. Књига је веома поучна и интересантна. Пружа доста информација о животу наших предака, о коме данашње генерације веома мало знају. Препоручила бих свакоме да је прочита.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s