Извештај посете чланова Интернест тима старачком дому у Боки

-29.04.2013.-

     Старачки дом у Боки је основан од стране католичке цркве и то тако што је мештанин села поклонио своју кућу и окућницу католичкој цркви која је од тога направила установу за смештај старих лица. Дом се састоји од кухиње у којој се припрема храна, трпезарије у којој се корисницима служе оброци, спаваћих соба које су подељене тако да постоји мушки део и женски део и купатила. Поред тога у оквиру дома постоји и тераса и велико двориште у којем када је лепо време корисници проводе већи део дана. О корисницима дома води бригу особље сачињено од доктора, медицинских сестара, куварица, спремачица.

Корисници истичу да су услови у дому добри, немају неке замерке на услугу, сем што понеки истичу да су понекад усамљени и да им је досадно.

Што се тиче исхране и старих обичаја истичу да се много тога променило у односу на време када су они били млади. Живели су углавном на салашу, нису ишли редовно у школу. Родитељи су радили већином на њивама по цео дан па им је главни оброк била вечера. Истичу да је раније била слаба храна, не толико разноврсна као данас. На трпези се углавном налазио хлеб који су сами правили, кромпир, качамак. Један хлеб је трајао и по седам дана. Поред тога највише су јели млека и хлеба, гриз, проју, масти и хлеба. Од посластица су правили штрудле с орасима, палачинке, али су највише јели домаћи пекмез. Кажу да раније није било толико слаткиша на трпези и да је су више јели слану храну. Све се производило у баштама, продавнице нису биле толико заступљене и снабдевене.

Месо су слабо јели, већином се месо служило за време празника и понекад за недељни ручак.

Што се тиче промене њихове исхране корисници кажу да се они сада хране другачије и да конзумирају слаткише, сухомеснате производе и остала готова јела која раније нису постојала.

За крај поручују да иако нису имали много, иако су били сиромашни и нису имали хране у изобиљу да су ипак тада били сви срећни, здрави и задовољни и да су им та времена када су били млади остала у лепом сећању.

Извештај саставила Кристина Ивковић

 

Извештај ментора

Нови циклус пројектних активности Интернеста,ове године сам дочекала са већ одређеним искуством.овогодишњи Зимски семинар Капиларне реформе,поново је изненадио новим квалитетом и самим избором садржаја.

Сама израда пројекта и достављање литературе почела је знатно раније, што је дало више простора за рад.

Школском прошлогодишњем тиму прикључила су се  још два ученика  трећег разреда гимназије, као и професорка грађанског васпитања Кристина Ивковић.  Као и претходне године није  било више заинтересованих колега да се укључе у пројекат. Ипак, прошлогодишње искуство, нова два члана и  колегиница знатно су допринели да боље организујемо своје активности.

Тешкоћа је било и то пре свега због изостајања информатичке  подршке и недостатка камере ( стога су снимци лошијег квалитета, а негде су и изостали).

Посебну подршку ове године имали смо у локалном радију ( Радио Сечањ),школама, Предшколској установи „ Полетарац“ и листу „Зрењанин“

У сусрет су нам изашли и корисници Геронтолошког дома у Боки, као и мештани насељених места Бока, Сечањ,Крајишник , Јаша Томић и Лазарево, који су нас упознали са обичајима, традицијом исхране  у својим домовима.

Шта је пројекат донео ученицима :

  •   Схватили су предности тимског рада,али и проблеме истог;
  •    Прочитали су књигу, какву до сада нико од њих није,где им се на први поглед наслов учинио близак;
  •   Научили су шта значи рок и договр;
  •   Схватили су да  поред вредног рада , мотивације ,има и ствари које не зависе само од њих;
  •  Научили су различите облике комуникације и схватили значај исте;
  •   Упознали се са свакодневним животом својих предака кроз једну дијахронијску раван;
  •  Упознали се са састављањем питања за анкету и обрадом података
  •  Учествовали у дебати и научили аргументовано да бране свој став;
  •   Упознали су и применили вршњачко учење;
  •   Научили да воде радионицу;
  •   Развили интересовања за медије;
  •    Учествовали у изради радио емисије;
  •   Научили да користе различите изворе унформација;
  •   Научили су које су могућности блога,значај информатичке писмености;
  •   Побољшали су своја умења у коминикацијско –информатичким вештинама;
  •   Развили тимски дух;
  •   Боље разумели шта су медији и значај истих;
  •   Однос  ученика и ментора током пројекта развио се  у сараднички;
  •   Повећан  је степен самопуздања;
  •  Стекли су значајно искуство које доприноси развоју ученичких сазнајних кометнција и проширује њихове  спознајне  видике;

–          Шта је пројекат донео мени  :

  •   Нова знања из медијске и информатичке писмености;
  •    Боље упознавање литературе  о медијима;
  •    Дубље упознавање са темом књиге;
  •     Схватила значај мотивације за рад са ученицима;
  •    Остварила  квалитетнију комуникација са ученицима;
  •   Оснажила своје кометенције за пројектни рад
  •   Добила  нове идеје које су примењиве у свакодненој школској пракси ( пре свга мислим на медије и тумечање садржаја ,као обраде прочитаног);
  •  Остварила квалитетну сарадњу са колегиницом, којој сам и ментор
  •   Сарадњu са  Интернестом и Cliom,који су оснажили моје наставничке компетенције,омогућили да размењујем искуства са другим колегама

-Шта је пројекат донео школи:

  • Задовољније  ученике;
  • Кометентније  наставнике;
  • Самопоузданије ученике и наставнике;
  • Промоцију школе;

– Шта је пројекат донео ширем окружењу:

  •   Медијску пажњу ( Радио емисија, новине,телевизија)
  •   Радионице  основним школама у окружењу које промовишу здраву исхрану и здраве стилове живота међу децом и младима
  •    Сарадњу младих и старачког дома
  •   Повезивање предшколске установе и средње школе

Данијела Алексић, ментор

Извештај школског Интернест тима

Прошлогодишње искуство стечено на Фестивалу креативности подстакло нас је да и ове године будемо део истог. Нарочит подстицај за поновно учешће било је медијско образовање, као и нови начини учења које овај фестивал пружа.

Током рада на пројекту пратиле су нас извесне потешкоће. Изостала је помоћ већине запослених у школи. Такође, потешкоћу је предтављало и то што су чланови тима из различитих места, стога је рад на пројекту био могућ исључиво током школског радног времена.

Књигу „Историја приватног живота у Срба“ одабрали смо јер сматрамо да је веома поучна и занимљива. Књига пружа увид у свакодневни живот наших предака, њихове обичаје, међусобне односе и веровања. Читајући ову несвакидашњу књигу највише смо се заинтересовали за исхрану наших предака и одлучили да се бавимо том тематиком, усмеравајући нашу пажњу на исхрану како некадашњу, тако и данашњу. Сматрамо да је питање исхране одувек било веома важно. Такође, желимо да укажемо на богатсво и актуелност наше традиционалне кухиње.

Током рада на пројекту ове, као и прошле године, употпунили смо своје медијско образовање, стекли нове начине учења, сазнали нешто више о прошлости нашег народа и схватили колико је тимски рад важан и користан.

Чланови тима

Хронолошке таблице

 

1199. година – Свети Сава издаје Хиландарски типик

 

1208. година – Свети Сава издаје Студенички типик

 

1281. година – српско посланство се враћа из Јужне Италије

 

1282. година – модел владарског боравишта( престоница), биће поновљен и касније, када се српско државно средиште сели на југ

1308. година – посланици краља Милутина су морали прећи велику раздаљину да би стигли до Париза

1312. упућена војска од 2000 људи као испомоћ византијском цару

1330. битка код Велбужда у којој су војевали шпански најамници

1334. година – изграђена нова резиденција за српског владара

1335. година – један которски грађанин се обратио суду да упозоре његовог суседа, који је градио кућу, да направи врата и прозоре насупрот његовим

1336. година – једна слушкиња у Котору се обавезала уговором према једном лекару на службу( да ће доносити воду и односити хлеб да се испече у пекару)

1342. година – Јован Кантакузин је забележио податке о двору у Паунима

1371. година – умире цар Урош

1383. година – цена једне куће у Сребреници је била 3,5 литара сребра

1421. година – крунисан краљ Твртко I I

1430. година – јака епидемија у Котору

1431. година – у Котору постоји азил за губаве

1431. помиње се у котору азил за лепрозне

1434. година – потписан државни уговор са Млетачком републиком

 

1441. година – деспот Ђурађ је дубровачкој влади предао новац на чување

1453. такмичење у војним вештинама одржанп у Приштини

1459. пад Смедерева

1538. Фердинанд I издаје привилегије Србима настањеним у граници

1564. појављује се преписивање књига путујућих писара

1630. Фердинанд II издаје Statuta Valachorum

1658. појављује се путопис француског путописца Киклеа у коме налазимо иглед српских кућа у 17. веку

1683. опсада Беча

1690. велика сеоба становништва из Османског царства у Хабзбуршку монархију

1706. први пут се јавно помиње назив „Срби

1722. у Хабзбуршкој монархији долази до преношења поште у надлежност државе

1735. Гаврило Стефановић Венцловић сатавља прво пословно писмо

1739. склопљен Београдски мир

1737. појављују се „Статути“ у којима се сведочи о трајности кућних задруга;
1739. појављује се изглед вртова у „Песми београдској“ Аврама Милетића;
1742 појављује се прва песмарица Димитрија Теофановића;
1744. појављује се дневник Симеона Пишчевића у коме он описује свој живот;
1751. објављене су „Привилегије православне цркве“ Марије Терезије

1755. издата Норма о уређењу и надлежности комунитета

1768. Захарије Орфелин у Венецији штампа „Славено-сербскиј магазин

1772. Марија терезија издаје „Главну инструкцију о насељавању“ чиме реформише изглед тадашњих села;
1783. излази дело Доситеја Обрадовича „Живот и прикљученија“;
1758. Илија Крапанџа саставља један од првих тестамената тог времена;
1786. излази „Закон о браку“ Јозефа 2 на српском језику

1791. почињу да излазе „Сербскија посведневнија новини

1809. Карађорђе издаје забрану о ношењу накита и дуката око врата, као и везеног одела

1813. покренуте „Новине сербске из царствујушчега града Виене

1819. „Новине сербске“ објављују чланак о томе шта приличи женама, шта мушкарцима са раде

1831. укинути феудални односи између српских сељака и турских спахија

1834. извршен први потпунији попис становништва Кнежевине

1841. кнез Михаило доноси уредбу о прелима и поселима

1838-1855. Мина Караџић води споменар;
1840-1862. Никола Христић пише „Мемоаре“ у којима се сусрећемо са његовим политичким идејама;
1842. отвара се градска читаоница у Иргу;
1846. оснива се градска читаоница у Београду

1848. наступила прекретница у одевању

1850. покренут је дечији часопис „Невен“

1853. основан Горњи Милановац

1860. излази „Казнени законик“ у коме се говори о васпитању деце

1863. закон о устројству основних школа изједначио је положај мушких и женских учитеља.

1878. Србија улази у један релативно дуг период територијалне стабилности: проширење државне територије на око 54.000 км2 и увећање становништва са 1.901.736 на 2.492.882 становника 1900. године.

1880. прва сијалица обасјала башту кафане „Хамбург“ у Улици кнеза Милоша

1881. започела је градња прве железничке пруге у Србији,а три године касније свечано је пуштена у промет и прва трака железничке пруге која је водила од Београда до Ниша.

1883. први телефон прорадио у Београду

1883. завршена зграда Електричне централе у Београду

1888. Милан Ђ. Милићевић саставља „Поменик знаменитих људи у српскога народа новијег доба.

1892. у кафани „Коларац“,оснива се Књижевно уметничка заједница.

1900. само 14% становништва чинило је градско становништво.

1903. увезен је први приватни аутомобил у Србију

1914. почиње Први светски рат нападом Аустроугарске на Србију,а завршава се 1918. године

 1918. створена је Краљевина СХС.Први краљ био је Алексанар I. Kарађорђевић.

 1921. Краљевина СХС имала је 11,684,767 становника.

1924. у Београду је почело са емитовањем програма.Главни радио-телеграф Београд-Раковица( „Радио Авала“ )

1929.у марту почиње редовно емитовање Радио Београда ( три године после Радио Загреба и Радио Љубљане )

1934. – атентат у Марсељу

1935. – 17. Конгрес Југословенског лекарског друштва

1939. почиње Други светски рат нападом Немачке на Пољску.Рат у Србији која је тада још била територија Краљевине Југославије почиње 6. априла 1941. године немачким бомбардовањем Београда. Рат се завршио 1945. године.

1939. – издање „Великог народног кувара“ Пате Марковић

1944. почиње насилни „трансфер луксуза“.