Припрема за наступ у Дому оладине

IMAG2178

Договори, пред наступ.

Advertisements

Изјаве чланова школског Интернест тима и ментора у листу “ Данас“

„Заборављена мудрост младих“

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo.55.html?news_id=261119

Извештај са предавања школског лекара Дома здравља Сечањ

Тема: АНОРЕКСИЈА, БУЛИМИЈА И ГОЈАЗНОСТ 

DSC_0190edited

DSC_0193edited

DSC_0191edited

            Посета шкоског лекара  К.Поповић Дома здравља из Сечња, која је говорила на тему „Анорексија, булимија и гојазност“ релизована је у петак 10.05.2013. године у СШ „Вук Караџић“ Сечањ, у оквиру пројектних активности „ Здравље на уста улази“. Предавању су присуствовали ученици другог и трећег разреда, професорица Кристина Ивковић ,проф.енглеског језика Жељка Чапо Томечкова и  ментор професорица Данијела Алексић.

           Докторка је  кроз примере, илустрације и слајдове приказала и објаснила основне ствари о болестима које прате поремећаји у исхрани. Током предавања објашњено је шта се подразумева под тим када кажемо да неко болује од  анорексије, булимије и гојазности.

           Такође, представљени су ризици који могу довести до ових поремећаја, опасности које носе ови поремећаји и оно што је најважније, а то је како се понашати да до анорексије, булимије и гојазности не дође, односно скренута је пажња на то колико је битна превенција.

            Ученицима се тема веома допала, активно су учествовали током предавања и постављали питања.

          Оно што се може истаћи је то да је тема ученицима била веома атрактивна, да је било поучно, корисно, те су стога са великом будношћу пратили предавање, а потом учествовали у разговору.

Извештај припремила К.Ивковић

Радионица у вртићу у Боки

Ђаци за здраву исхрану

Лист Зрењанин је и овога пута пропратио активности школског Интернест тима.Погледајте!

http://www.listzrenjanin.com/index.php?option=com_content&view=article&id=29915:kolska-radionica-u-boki&catid=7:region&Itemid=7

На крају…

 

         Након вишемесечног рада на овом пројекту, дошли смо до следећих закључака:

     Млади се данас, углавном, нездраво хране. Прескачу оброке, а вечерају обилно у касне сате. Најбитнији оброк данашње омладине је ручак. Међутим, због данашњег начина живота и ручак често представља оброк брзе хране.  Не воде рачуна о правилној исхрани и најзаступљенија је брза храна. Постоје извесне разлике међу половима, код жена је више изражена брига о исхрани, али само из естетских разлога.

     Ипак, резултати анкета које смо вршили са ученицима и одраслима, показају да познају нашу традиционалну и здраву исхрану.

   Традиционална исхрана највише је заступљена приликом већих празника као што су Ускрс, Божић и крсне славе, када се најчешће спремају традиционална јела као што су чесница, кољиво, погача, славски колач.

   Учешће у радионицама показало нам је да је веома важно деци, од најранијег детињства, развијати свест о здравој исхрани и значају исте.

    Својим радом настјали смо да у свом окружењу пробудимо свест о здравој и исхрани и укажемо на проблеме које свакодневна неправилна исхрана може донети. Такође смо желели да подсетимо на нашу богату традицију и својим речником сачувамо од заборава.

    Верујемо да смо током пројектних активности показали да „Здравље на уста улази“ и тиме неке освестили, неке подучили, неке подсетили,од неких ми учили и изнад свега трудили се да будемо креативни и медијски писменији!

Чланови пројектног тима

Закључна реч пројекта Здравље на уста улази

        Избором књиге „Историја приватног живота у Срба“ и и одабиром посебне теме којом смо се бавили, а то је исхрана желели смо да сазнамо нешто више о традицији наше кухиње, као и о томе колико се начин исхране мењао кроз време. Посебно смо се осврнули на поређење традиције и модерне епохе каја је донела нека нове начине исхране.

     Сумирајући целокупан рад можемо закључити да смо успели да обрадимо све теме које смо замислили на почетку рада. Оно на шта смо поносни је то што смо током рада стекли нова искуства и познанства, као и знања о нашој традицији.

    Оно што нас радује јесте то што смо успели да бар донекле људима пренесемо свест о томе колико је битно да се хранимо здраво и да водимо рачуна о нашем здрављу.

  Говорећи из личног угла највећи утисак током теренског рада на мене је оставило то што смо кроз пројекат успели не само да одрадимо све активности које смо планирали, већ и то што смо другим љидима улепшали мало дан, подстакли их да се присете неких лепших дана, времена, обичаја и традиције и измамили осмехе на њиховим лицима (ово се највише односи на сарадњу и посету старачком дому у Боки).

  Тема хране и исхране јесте нешто што је данас актуелно и доста заступљено у медијима и часописима и све то може имати позитиван ефекат ако допре до људи да је битно за наше здравље да водимо рачуна о исхрани. Нажалост, данашње емисије и теме по часописима могу имати и негативан ефекат на људску популацију, а посебно на младе. Млади су често подложни утицајима медија и још се чешће угледају и поистовећују са групом која се налази посебно на насловницама часописа, а то су манекени и познате личности  који су приказани без мана. То утиче да млади покушавају да изгледају исто као наше познате личности, па све то може и одлази у крајност где се суочавамо са појавом анорексије и булимије.

  Са  друге стране, имамо проблем све веће гојазности код одраслих, али све више и код деце што је утицај хране која се сврстава у такозвану „брзу храну“. Брза храна је нешто што млади најчешће конзумирају и то доводи до поремећаја у тежини која се често не може кориговати без помоћи стручњака.

  Ако посматрамо особе које се сврставају у одраслу популацију можемо истаћи да је код њих ситуација мало другачија, јер они нису од малена били подложни утицајима модерних садржаја што је случај са данашњом омладином.

    Одрасле особе не конзумирају толико брзу храну, али се и код њих може уочити да се на трпези нађу и сухомеснати производи и слаткиши.

     Ако се осврнемо на традицију примећујемо да се наши обичаји одржавају и данас кроз одређене верске празнике и да и одрасли и омладина знају основне обичаје српске традиције. Оно што се кроз рад потврдило је то да се нека наша традиционална  јела конзумирају и праве само када су празници, као и то да су нека наша стара традиционална јела заборављена и да се ретко где конзумирају и праве. Чак и код старе популације се примећује да се они сећају свих наших старинских јела, али да се данас то заснива и остаје углавном у сећању, ретко се прави. Може се закључити да модерно доба и јела која су ушла у нашу кухињу под утицајем других поднебља и кухиња јесу заменила нека наша традиционална јела и обележја наше српске кухиње.

    Бављење и учествовање у пројекту нам је омогућило да сагледамо ствари из више углова и да упоредимо различите стране наше традиције, посебно наше кухиње. Успели смо да дубље сагледамо нашу околину, наше навике, наше обичаје, наше проблеме и да сада када смо свеснији свега покушамо да променимо бар у малој мери оно што је негативно и што утиче на то да се наша традиција потисне неким модерним садржајима.

                                                                                             Кристина Ивковић,социолог